Нижестепени судови сматрају да је тужена стекла право трајног коришћења по основу одржаја у смислу члана 28. став 4. Закона о основама својинскоправних односа, јер се у државини спорног градског грађевинског земљишта налази непрекидно дуже од 20 година као савестан држалац.
Постоји могућност стицања права коришћења на изграђеном грађевинском земљишту зато што за подручје на коме се земљиште налази није донет детаљни урбанистички план (земљиште се налази у границама генералног урбанистичког плана).
Због погрешне примене материјалног права, чињенично стање није у потпуности утврђено па се за сада наведено становиште не може прихватити као правилно.
Одржај је врста стицања права својине (а не права друштвене својине) оригиналним путем на основу чињеница које закон прописује (члан 28. Закона о основама својинскоправних односа). По правилу, одржајем се не може стећи право коришћења градског грађевинског земљишта осим ако се градско грађевинско земљиште не користи по основу својине на том земљишту у смислу члана 18. став 1. Закона о грађевинском земљишту ("Службени гласник РС", број 44/95), који је ступио на снагу у време првостепеног пресуђења.
У случају да се градско грађевинско земљиште користи по основу својине на објекту, или по основу акта о давању на коришћење градског грађевинског земљишта, не може се стећи право трајног коришћења по основу одржаја.
Према томе, ако је градско грађевинско земљиште у конкретном случају коришћено по основу својине на објекту, могућност стицања путем редовног или ванредног одржаја у смислу члана 28. Закона о основним својинскоправним односима била би у потпуности искључена, без обзира на чињеницу да ли је донет генерални или детаљни урбанистички план.
Промет земљишта и накнадна парцелација између корисника тог земљишта је забрањена почев од ступања на снагу Закона о одређивању грађевинског земљишта у градовима и насељима градског карактера ("Службени лист СФРЈ", број 5/68), па зато корисници земљишта (осим блиских сродника) одређених законом, нису могли вршити промет земљишта без преноса својине на објекту.
Врховни суд Србије, Рев.1580/98 од 24.06.1998