Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, Весна Илић Прелић, др Горан Илић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, др Драгиша Слијепчевић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Топлице Миленковића, Вујице Благојевића, Топлице Поповића, Борислава Милосављевића, Ивана Стаматовића, Радомира Петковића, Драгише Јевтића, Славољуба Радојковића, Јасмине Радојковић, Иванке Лазаревић, Зорана Аврамовића, Станислава Аврамовића, Радомира Трифуновића, Душана Милосављевића, Живорада Милосављевића, Миодрага Павловића, Радомира Живковића, Новице Томића, Јовице Томића, Чедомира Јовановића, Радивоја Тинића, Миланчета Марковића, Зорана Тодоровића, Саше Михајловића, Добриле Ђорђевић, Стевана Станојевића, Живојина Милосављевића, Милице Ђорђевић, Миодрага Ђорђевића, Новице Адамовића, Томице Гајића, Животе Михајловића, Момчила Милетића, Зорана Вукићевића, Верице Богдановић, Новице Остојића, Саше Остојића, Гвоздене Остојић, Топлице Јовановића, Смиље Милојковић, Милутина Перића, Младена Ивановића, Дејана Милосављевића, Зорана Милосављевића, Дрене Лазић, Витомира Марковића, Милосава Мијалковића, Драгослава Крстића, Србослава Јовановића, Маријане Ђокић, Ђоке Ђокића, Милорада Станојевића, Горана Вукашиновића, Исидора Савића, Љиље Ракић, Небојше Марјановића, Радинке Стајић, Марије Вучковић, Саше Срећковића и Радета Радовановића, свих из Параћина, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 9. септембра 2010. године, донео је

РЕШЕЊЕ

Одбацује се уставна жалба подносилаца Топлице Миленковића, Вујице Благојевића, Топлице Поповића, Борислава Милосављевића, Ивана Стаматовића, Радомира Петковића, Драгише Јевтића, Славољуба Радојковића, Јасмине Радојковић, Иванке Лазаревић, Зорана Аврамовића, Станислава Аврамовића, Радомира Трифуновића, Душана Милосављевића, Живорада Милосављевића, Миодрага Павловића, Радомира Живковића, Новице Томића, Јовице Томића, Чедомира Јовановића, Радивоја Тинића, Миланчета Марковића, Зорана Тодоровића, Саше Михајловића, Добриле Ђорђевић, Стевана Станојевића, Живојина Милосављевића, Милице Ђорђевић, Миодрага Ђорђевића, Новице Адамовића, Томице Гајића, Животе Михајловића, Момчила Милетића, Зорана Вукићевића, Верице Богдановић, Новице Остојића, Саше Остојића, Гвоздене Остојић, Топлице Јовановића, Смиље Милојковић, Милутина Перића, Младена Ивановића, Дејана Милосављевића, Зорана Милосављевића, Дрене Лазић, Витомира Марковића, Милосава Мијалковића, Милорада Станојевића, Драгослава Крстића, Србослава Јовановића, Маријане Ђокић, Ђоке Ђокића, Горана Вукашиновића, Исидора Савића, Љиље Ракић, Небојше Марјановића, Радинке Стајић, Марије Вучковић, Саше Срећковића и Радета Радовановића изјављена против пресуде Општинског суда у Параћину П. 1783/04 од 14. јуна 2005. године, пресуде Окружног суда у Јагодини Гж1. 899/06 од 27. октобра 2006. године, решења Општинског суда у Параћину П. 1873/04 од 1. фебруара 2007. године, решења Окружног суда у Јагодини Гж1. 256/07 од 26. октобра 2007. године и решења Врховног суда Србије Рев. ИИ 179/09 од 12. фебруара 2009. године.

Образложење

1. Топлица Миленковић и други подносиоци уставне жалбе наведени у уводу, сви из Параћина, преко пуномоћника Штефаније Пацек, адвоката из Беочина, поднели су Уставном суду 3. јуна 2010. године уставну жалбу против пресуде Општинског суда у Параћину П. 1783/04 од 14. јуна 2005. године, пресуде Окружног суда у Јагодини Гж1. 899/06 од 27. октобра 2006. године, решења Општинског суда у Параћину П. 1873/04 од 1. фебруара 2007. године, решења Окружног суда у Јагодини Гж1. 256/07 од 26. октобра 2007. године и решења Врховног суда Србије Рев. ИИ 179/09 од 12. фебруара 2009. године, због повреде права на правично суђење и суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава Републике Србије, права на једнаку заштиту права и на правно средство из члана 36. Устава, права на имовину из члана 58. Устава, као и слободе удруживања из члана 55. Устава. Подносиоци уставне жалбе су се истовремено позвали и на повреду права на правично суђење из члана 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, права на делотворни правни лек из члана 13. Европске конвенције, права на имовину из члана 1. Протокола 1 уз наведену Конвенцију, као и слободе окупљања и удруживања из члана 11. Европске конвенције.

2. Одредбом члана 170. Устава Републике Србије, који је ступио на снагу 8. новембра 2006. године, утврђено је да се уставна жалба може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.

Одредба члана 82. став 1. Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", број 109/07) је по својој садржини истоветна одредби члана 170. Устава, док је у ставу 2. наведеног члана прописано да се уставна жалба може изјавити и ако нису исцрпљена правна средства, у случају када је подносиоцу уставне жалбе повређено право на суђење у разумном року.

Одредба члана 84. став 1. истог закона Закона прописује да се уставна жалба може изјавити у року од 30 дана од дана достављања појединачног акта, односно од дана предузимања радње којом се повређује или ускраћује људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом.

3. У поступку претходног испитивања уставне жалбе, Уставни суд је утврдио да је Општински суд у Параћину оспореном пресудом П. 1783/04 од 14. јуна 2005. године, у ставу првом изреке одбио тужбени захтев тужилаца, овде подносилаца уставне жалбе, за исплату означених новчаних износа на име разлике између 36 бруто зарада сваког од тужилаца за месец новембар 2002. године и износа који им је исплаћен, док је у ставу другом изреке одбачена тужба тужилаца ближе означених у овом ставу изреке.

Окружни суд у Јагодини је оспореном пресудом Гж1. 899/06 од 27. новембра 2006. године одбио као неосновану жалбу подносилаца и потврдио првостепену пресуду.

Незадовољни исходом правноснажно окончаног парничног поступка, тужиоци - овде подносиоци уставне жалбе поднели су ревизију, која је одбачена оспореним решењем Општинског суда у Параћину П. 1873/04 од 1. фебруара 2007. године, а које је потврђено оспореним решењем Окружног суда у Јагодини Гж1. 256/07 од 26. октобра 2007. године.

Врховни суд Србије је оспореним решењем Рев. ИИ 179/09 од 12. фебруара 2009. године одбио као неосновану ревизију тужилаца - овде подносилаца уставне жалбе и потврдио оспорено другостепено решење.

Из новода уставне жалбе произлази да је пуномоћник подносилаца уставне жалбе у парничном поступку оспорено решење Врховног суда Србије примио 1. јуна 2009. године.

4. Уставни суд указује на то да је заштита Уставом зајемчених људских и мањинских права и слобода у поступку по уставној жалби установљена Уставом Републике Србије који је ступио на снагу 8. новембра 2006. године, те следи да се уставном жалбом могу оспоравати само акти донети после ступања на снагу Устава.

С обзиром на то да се поднетом уставном жалбом оспоравају, поред осталог, пресуда Општинског суда у Параћину П. 1783/04 од 14. јуна 2005. године и пресуда Окружног суда у Јагодини Гж1. 899/06 од 27. октобра 2006. године, дакле акти који су донети пре ступања на снагу Устава, Уставни суд је уставну жалбу одбацио у овом делу, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 4) Закона о Уставном суду, јер нису испуњене Уставом утврђене претпоставке за поступање по њој.

5. Имајући у виду да је пуномоћник подносилаца уставне жалбе оспорено решење Врховног суда Србије Рев. ИИ 179/09 од 12. фебруара 2009. године, као последњу судску одлуку у поступку по ревизији, примио 1. јуна 2009. године, а да је уставна жалба поднета 3. јуна 2010. године, Уставни суд је утврдио да је уставна жалба неблаговремена у делу којим су оспорена решења донета поводом изјављивања ревизије, јер је поднета по истеку рока прописаног одредбом члана 84. став 1. Закона о Уставном суду. Стога је Суд одбацио уставну жалбу против решења Општинског суда у Параћину П. 1873/04 од 1. фебруара 2007. године, решења Окружног суда у Јагодини Гж1. 256/07 од 26. октобра 2007. године и решења Врховног суда Србије Рев. ИИ 179/09 од 12. фебруара 2009. године, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 2) наведеног Закона.

Уставни суд указује да је у тренутку доношења оспореног решења Врховног суда Србије Рев. ИИ 179/09 од 12. фебруара 2009. године поступао и одлучивао по уставним жалбама, а то правно средство је установљено Уставом Републике Србије који је ступио на снагу још 8. новембра 2006. године. С тим у вези, Суд констатује да је своје право обраћања Уставном суду подношењем уставне жалбе у периоду од проглашења Устава до сада искористило више хиљада грађана, који су је изјавили на начин и у року прописаном Законом о Уставном суду.

Уставни суд истиче да на другачије решење у овом предмету не утиче ни чињеница да се уставном жалбом позива на повреду права на суђење у разумном року. Ово из разлога што Закон допушта могућност да се уставна жалба због повреде наведеног права изјави и пре него што су искоришћена сва правна средства, дакле, док поступак чије се трајање оспорава још није окончан, али када је, као у конкретном случају, уставна жалба изјављена након што су искоришћена сва правна средства, онда се благовременост уставне жалбе цени у односу на дан пријема оспореног појединачног акта, односно на исти начин као када се у уставној жалби истиче повреда било ког другог Уставом зајемченог људског или мањинског права.

7. Полазећи од изложеног, Уставни суд је, на основу одредбе члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, решио као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК

УСТАВНОГ СУДА

др Боса Ненадић