Чланство у друштву може престати не само у случају предвиђања ове могућности на аутономној основи (када је на основу уговора о оснивању друштва предвиђен раскид), него и по општим правилима уговорног права на основу раскида уговора када постоје изузетно важни разлози. Тужба за раскид увијек се управља према члану(овима) друштва
Суд: | Врховни суд у Београду | Датум: 22.12.2002 | Број: Рев.120/97 |
Абстракт: |
Овај суд, противно ревизионом приговору туженог, прихвата став нижестепених судова о могућности престанка чланства у друштву на основу раскида уговора од стране неког члана.
Стоји тврдња ревидента да Закон о предузећима ("Сл.лист СФРЈ", 77/78 до 61/90), који је био на снази у вријеме закључивања уговора о оснивању друштва, чији се раскид тражи, не предвиђа могућност престанка чланства у друштву на основу раскида уговора од стране неког члана, али не и тврдња да нема мјеста примјени овог института по општим правилима уговорног права.