Štampa Верзија за штампу

Право плодоуживања престаје, поред осталих начина, и невршењем плодоуживања у одређеном року, уколико у вршењу плодоуживања није био спречен као и одрицањем од стране плодоуживаоца

Суд: Врховни суд Србије*   Датум: 16.02.2004 Број: Рев.6977/98
Абстракт:

Одредбом чл. 6. Закона о основама својинско-правних односа "Службени лист СФРЈ", бр. 6/80, 36/90 и "Сл. лист СРЈ", бр. 29/96), прописано је да се на ствари на којој постоји право својине може заснивати право службености, право стварног терета и право залоге, под условима одређеним законом.
Према чл. 60. истог Закона, право плодоуживања право употребе, право становања, као и право стварног терета уређује се законом, што значи да она могу бити уређена како савезним тако и републичким односно покрајинским законом.
Како право плодоуживања није уређено до сада ни савезним ни републичким законом то о праву плодоуживања треба расправљати и одлучивати према правним правилима имовинског права.
Право плодоуживања је најшире право употребе туђе ствари (послужног добра). Предмет права плодоуживања може бити туђа покретна и непокретна ствар.
Право плодоуживања стиче се на основу уговора, тестамента и одржаја.
У конкретном случају првостепени суд је о праву доживотног плодоуживања тужилаца расправљао и одлучивао на основу читања извода из земљишнокњижног улошка бр. 2538 КО Мокрин, исказа сведока И. Д., увиђаја на лицу места и доказа саслушањем странака.
Првостепени суд није извео доказ читањем уговора којим су тужиоци стекли право доживотног плодоуживања а ради утврђивања одлучне чињенице о обиму и предмету права плодоуживања.
Наиме, из списа предмета произилази да је, након куповине куће, извршена адаптација односно доградња неких просторија уз кућу а да је у дворишту направљена летња кухиња са терасом.
Спорно је да ли се право плодоуживања односи и на дограђене просторије односно просторију изграђену у дворишту.
Осим тога, спорна је и садржина споразума између странака о начину коришћења просторија у кући.
Право плодоуживања престаје, поред осталих начина, и невршењем плодоуживања у одређеном року, уколико у вршењу плодоуживања није био спречен као и одрицањем од стране плодоуживаоца.
Са изнетих разлога, а на основу чл. 395. ст. 2. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у изреци.
У поновном поступку првостепени суд ће утврдити основ стицања права плодоуживања. предмет и обим тог права када је извршена доградња просторија уз кућу и изградња објекта у дворишту, те да ли је и на овим објектима конституисано право тужилаца као и када је закључен споразум о начину коришћења куће, у којој форми и каква је садржина тог споразума.
Након тога у овој ствари донеће нову одлуку.
Плодоуживање