Питање:Када и под којим условима може да дође до плаћеног прекида рада и какав је положај радника по истеку рока за прекид рада?Одговор:Према члану 11. Закона о раду (»Службени гласник РС«, бр. 70/01 и 73/01) који је био на снази од 23.03.2005. године, послодавац је био дужан да запосленом за обављени рад исплати зараду, у складу са законом, општим актом или уговором о раду. Закон о раду прописује у члану 84. да запослени, за стандардни учинак и пуно радно време, има право на минималну зараду.Запослени може одсуствовати са посла у законом, општим актом или уговором о раду предвиђеним случајевима када има право на одговарајућу накнаду зараде.Плаћено одсуство због привременог престанка потребе за радом запосленог или ако је по другом основу дошло до прекида рада без кривице запосленог утврђено је чланом 87. Закона о раду у висини 45% од зараде коју би запослени остварио да је у дане одсуствовања радио.Запосленом ова врста накнаде припада најдуже 45 дана у току календарске године и не може се општим актом или уговором о раду утврдити у дужем трајању.Уколико и даље долази до прекида рада запосленог, односно недостатка посла послодавац треба да у складу са Законом о раду, утврди престанак потребе за радом запосленог.Ако послодавац није отказао уговор о раду запослени због технолошких, економских или организационих промена, има обавезу да запосленом обезбеди посао и исплати му одговарајућу зараду у складу са законом, општим актом или уговором о раду.Чланом 123. Закона је утврђено да се сва новчана потраживања из радног односа сматрају оброчним давањима и застаревају у року од три године од настанка обавезе.Од 23.03.2005. године се примењује нови Закон о раду (»Службени гласник РС«, бр. 24/05 и 61/05) који у члану 16. прописује обавезу послодавца да запосленом обезбеди обављање послова утврђених уговором о раду. Осим тога нови Закон о раду као и претходни прописује да послодавац у случају привременог престанка потребе за радом може да пошаље запосленог на плаћено одсуство најдуже 45 радних дана у току календарске године (члан 116) а уколико и даље долази до прекида рада запосленог, односно недостатка посла послодавац треба да у складу са Законом о раду, утврди престанак потребе за радом запосленог. Рокови застарелости за новчана потраживања из радног односа су остала иста, односно застаревају у року од три године од дана настанка обавеза (члан 196).Према томе, ако послодавац није отказао уговор о раду запосленима због технолошких, економских или организационих промена, имао је обавезу да запосленима обезбеди посао и исплати им одговарајућу зараду у складу са законом, општим актом или уговором о раду. Ако у конкретном случају није наступила застарелост запослени могу покренути спор пред надлежним судом за новчана потраживања из радног односа, односно потраживања за неисплаћене зараде.