У току првостепеног поступка је утврђено да је тужилац К. Б. а. д. Н. С. раније К. Б. а. д. К. у својству даваоца кредита потписала уговор о краткорочном кредиту са Панонија сервис д. о. о. Н. С. као корисником кредита дана 15.07.1997. године, уговор број 0970739. Корисник је део дуга вратио, а остао је дужан за износ од 1.300.000,00 динара. Дана 20.08.1997. године тужилац и његов дужник Панонија сервис Н. С. као и овде тужени ДОО "ГГ Н. С. закључили су Споразум којим се утврђује да дужник Панонија сервис Н. С. у уговореном року није вратио дуг у целини, тако да је на дан 10.08.1997. године салдо главнице кредита 1.300.000,00 динара, а неизмирени трошкови 23.232,00 динара. "ГГ ДОО Н. С, овде тужени даје своју безусловну сагласност да својим непокретностима гарантује за плаћање обавезе ДОО Панонија сервис Н. С. по основу одобреног кредита, тадашњих и будућих обавеза у висини од укупно 2.700.000,00 динара. Ради обезбеђења новчаног потраживања повериоца из уговора о кредиту у висини дуга од 2.700.000,00 који износ укључује главницу, камату и трошкове повериоца, хипотекарни дужник је дао сагласност да се изврши укњижба заложног права на непокретности "Памком" д. о. о. Нови Сад, а које се непокретности налазе у Н. С. уписане у зк. уложак број 3909, на парцели број 1125, у површини од 6 ари и 88 м2, а налазе се у Н. С. у улици Д. К. бр. 44. Истог дана, 20.08.1997. године тужени је дао заложну изјаву као власник се укњижи заложно право (хипотека) првог реда ради обезбеђења враћања кредита, у корист К. Б. а. д. К. на износ од 2.700.000,00 динара. Наведену заложну изјаву тужене потписао је тадашњи директор тужене М. 1., с тим да је означено да директор даје изјаву по овлашћењу органа управљања. Орган управљања туженог није донео одлуку којом овлашћује директора за давање заложне изјаве. На основу наведене заложне изјаве Општински суд у Н. С. је решењем бр. Дн.бр.5679/97 од 22. 12.1997. године дозволио укњижбу заложног права на стамбеној згради у улици А. Ч. број 68 саграђене на парцели у друштвеној својини, а чији је носилац права коришћења ДОО ЈГ из Н. С, ради обезбеђења враћања кредита у износу од 2.700.000,00 динара а који износ садржи главнице, камате и трошкове у висини утврђеној уговором о краткорочном кредиту од 15.07.1997. године у корист К. Б. а. д. К.
Против бившег директора туженог-противтужиоца ДОО "ГГ Н. С, М. 1. вођен је кривични поступак због кривичног дела несавестан рад у привредном пословању из члана 136. став 1. КЗ РС, а 1. М. је проглашен кривим за кривично дело несавестан рад у привредном пословању и истом је изречена условна осуда првостепеном пресудом 24.09.2002. године. Наведена пресуда је потврђена пресудом Окружног суда у Н. С. бр. Кж. бр. 506/02 од 31. 10.2002. године. На основу напред наведеног, првостепени суд закључује да је тужилац знао односно могао знати да директор тужене може потписати заложну изјаву само по овлашћењу органа управљања, а поготово што је текст заложне изјаве од 20.08.1997. године сачинио заступник банке а исту изјаву је потписао и директор туженог.
По налажењу првостепеног суда потписивање заложне изјаве управо одређује сам тужилац, јер у свом тексту заложне изјаве управо банка уписује податак да је изјава потписана уз сагласност органа управљања. Тиме је банка сама одредила ограничење наводећи да се заложна изјава даје уз одобрење органа управљања, без обзира што у регистру суда није уписано ограничење овлашћења директора туженог несавесност банке која није прибавила овлашћење.
Првостепени суд је правилно применио одредбе чл. 55. став 2. ЗОО налазећи да у конкретном случају тужилац није позвао туженог да се њен овлашћени орган у примереном року изјасни да ли је дао сагласност директору за потписивање такве изјаве, а правилно закључује да сагласност није ни дата.
Првостепени суд правилно закључује да је основан противтужбени захтев туженог противтужиоца и то на основу чланова 111. и 112. ЗОО, којима је регулисано када је уговор рушљив и када се може тражити поништење уговора.
Неосновано се жалбом истиче да је очигледно из текста Статута тужене да не постоји одредба која обавезује директора тужене да прибави сагласност Управног одбора на оптерећење непокретности хипотеком, јер у текст заложне изјаве је констатовано да се изјава даје на основу одлуке органа управљања. Осим тога тадашњи директор је оглашен кривим у кривичном поступку јер је потписао заложну изјаву без одобрења Управног одбора. У поступку је оглашен кривим за кривично дело које му је стављено на терет, а наведена првостепена пресуда потврђена је пресудом Окружног суда.
Неосновани су наводи истакнути у жалби да парнични суд није везан чињеницама утврђеним у кривичном поступку, јер је чланом 12. став 3. ЗПП предвиђено да у парничном поступку суд је у погледу постојања кривичног дела и кривичне одговорности учиниоца везан за правоснажну пресуду кривичног суда којом се оптужени оглашава кривим.