Уставни суд у саставу: председник др Драгиша Слијепчевић и судије др др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, Весна Илић Прелић, др Горан Илић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Звонка Матеовића из Београда, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 5. маја 2011. године, донео је

ОДЛУКУ

Одбија се као неоснована уставна жалба Звонка Матеовића изјављена против решења Министарства унутрашњих послова – Дирекције полиције – Управе за управне послове 03/10 број 210-1-769/09 од 18. августа 2009. године.

Образложење

1. Звонко Матеовић из Београда, преко пуномоћника Добривоја Главонића, адвоката из Београда, поднео је Уставном суду 9. октобра 2009. године уставну жалбу против решења Министарства унутрашњих послова – Дирекције полиције – Управе за управне послове 03/10 број 210-1-769/09 од 18. августа 2009. године, због повреде права на имовину зајемченог одредбама члана 58. Устава Републике Србије.

Подносилац у уставној жалби наводи да је против њега покренут кривични поступак пред Првим општинским судом у Београду, у току чијег трајања му је од стране Министарства унутрашњих послова – Полицијске управе за град Београд – Полицијске станице Палилула, одузет оружни лист и пиштољ на који оружни лист гласи, те да му је издата потврда о привремено одузетим предметима. У уставној жалби се такође наводи да је у току кривичног поступка председник већа издао наредбу Министарству унутрашњих послова да подносиоцу врати одузети пиштољ, у складу са одредбом члана 86. Законика о кривичном поступку, али да Министарство унутрашњих послова није поступило по „обавезујућој“ наредби суда, већ је „арбитрарно“ донело решење о одузимању оружја. Према наводима уставне жалбе, образложење оспореног решења је засновано на „произвољној конструкцији“, јер првостепено решење министарства не садржи налог да се у року од годину дана нађе купац, односно оружје прода посредством овлашћеног предузећа, а да ће у противном постати власништво Републике Србије. У уставној жалби се, такође, наводи да Министарство унутрашњих послова није имало овлашћење да примени цитиране законске одредбе у оспореном решењу, јер је, по мишљењу подносиоца, одредба члана 86. Законика о кривичном поступку „леx специалис карактера“ у односу на одредбе Закона о оружју и муницији, којом се конституише искључиво овлашћење суда да извршном наредбом наложи органу који је спровео одузимање ствари да изврши њихов повраћај кад престану разлози за одузимање. Подносилац сматра да је оспореним актом повређено уставно начело поделе власти, јер се њиме суштински мења одлука суда и онемогућава подносилац у мирном уживању права на имовину. Уставном жалбом се предлаже да Уставни суд поништи оспорени акт и првостепено решење Министарства унутрашњих послова, те да нареди Полицијској станици Палилула да подносиоцу врати оружани лист и пиштољ на који оружани лист гласи.

На захтев Уставног суда, Министарство унутрашњих послова – Дирекција полиције – Управа за управне послове доставило је 25. фебруара 2011. године одговор на уставну жалбу, као и списе предмета број 210.1-107/08, у коме је у управном поступку одлучено о одузимању оружја од подносиоца уставне жалбе. У одговору на уставну жалбу је наведено да је подносиоцу оружје одузето и одбијена жалба на првостепено решење, у складу са чл. 24. и 25. у вези са чланом 8. став 2. Закона о оружју и муницији, јер је у законито спроведеном поступку утврђено да подносилац уставне жалбе не испуњава услове за даље држање оружја. Предложено је да се уставна жалба одбије као неоснована.

2. Одредбом члана 170. Устава Републике Србије утврђено је да се уставна жалба може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.

У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања осно­ва­но­сти уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено ње­гово Уставом зајемчено право или слобода.

3. Уставни суд је у спроведеном поступку извршио увид у документацију приложену уз уставну жалбу, као и списе предмета који се пред органом унутрашњих послова водио у овом управном поступку и утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овом предмету:
подносилац уставне жалбе је поседовао пиштољ марке „Црвена застава“ М-99, калибра 9 пара, фабрички број 132054 и оружни лист за њега број П-12747.

Министарство унутрашњих послова – Секретаријат унутрашњих послова у Београду – Одељење унутрашњих послова Савски Венац решењем 210.1-234/04 од 17. маја 2004. године одузело је подносиоцу уставне жалбе наведено оружје и оружни лист, до окончања кривичног поступка који се, према образложењу решења, водио против подносиоца због кривичног дела из члана 180. Кривичног закона Републике Србије и кривичног дела из члана 33. Закона о оружју и муницији.

Председник већа у предмету Првог општинског суда у Београду пред којим се водио кривични поступак против подносиоца уставне жалбе, обавестио је 4. јуна 2008. године Министарство унутрашњих послова – Дирекцију полиције – Полицијску управу за Град Београд да оружје и муниција, одузети од подносиоца уставне жалбе на основу потврде о привремено одузетим предметима, сачињене 11. марта 2004. године, не представљају ни предмет, нити средство извршења кривичних дела који се подносиоцу стављају на терет у кривичном поступку који се против њега води пред тим судом. С обзиром на изнето, суд је оценио потребним да се подносиоцу уставне жалбе, уколико не постоје друге препреке са становишта Закона о оружју и муницији, одмах врати одузето оружје и муниција.

Министарство унутрашњих послова – Дирекција полиције – Полицијска управа за Град Београд – Полицијска станица Палилула, решавајући по предмету одузимања оружја, донело је 5. фебруара 2009. године решење број 210.1-107/08, којим се подносиоцу уставне жалбе одузима пиштољ марке „Црвена застава“ М-99, калибра 9 пара, фабрички број 132054 и оружни лист за њега број број П-12747. Ставом другим диспозитива овог решења наложено је подносиоцу да, по правноснажности решења о одузимању оружја, у року од годину дана отуђи одузето оружје и муницију, а у противном, одузето оружје и муниција постају власништво МУП Републике Србије. У образложењу решења је наведено да је оружје одузето, јер је у спроведеном поступку утврђено да су се стекли услови из члана 8. став 2. Закона о оружју и муницији, јер је то неопходно за заштиту личне и имовинске сигурности других лица, односно јавни ред и мир, па је у смислу чл. 24. и 25. истог закона одлучено као у диспозитиву.

У првостепеном управном поступку, припадници Министарства унутрашњих послова извршили су оперативне провере података који се уводе у евиденције прописане чланом 76. став 1. тачка 8) Закона о полицији („Службени гласник РС", бр. 101/05 и 63/09). На основу прикупљених података, утврђено је да постоје сметње из члана 8. став 2. Закона о оружју и муницији да се подносиоцу дозволи даље држање оружја и да је одузимање оружја у овом случају неопходно да би се заштитила лична и имовинска сигурност других лица, односно јавни ред и мир.

Против првостепеног решења број 210.1-107/08 од 5. фебруара 2009. године подносилац уставне жалбе је изјавио жалбу, у којој је навео: да се првостепени орган погрешно позвао на одредбу члана 8. став 2. Закона о оружју и муницији, јер није поднет захтев за издавање одобрења за набављање оружја, већ је тражено да се поступи по наредби суда, којом је Министарству унутрашњих послова наложено да врати одузето оружје од подносиоца. Подносилац је тражио да се преиначи одлука првостепеног органа и поступи по наредби Првог општинског суда у Београду, те да му се врати одузето оружје и оружни лист.

Министарство унутрашњих послова – Дирекција полиције – Управа за управне послове, као другостепени орган, донело је 18. августа 2009. године оспорено решење 03/10 број 210-1-769/09, којим је жалба подносиоца одбијена као неоснована. У образложењу оспореног решења је оцењено да је у поступку правилно утврђено да је подносиоцу требало одузети предметно оружје и да се у доношењу овакве одлуке првостепени орган руководио оценом чињеница и података који су утврђени проверама и оперативним радом припадника овог министарства, за којима није престала потреба за коришћењем, у складу са чланом 80. Закона о оружју и муницији, а што се види из списа предмета. Стога је, по мишљењу доносиоца оспореног акта, предметно оружје одузето сагласно одредбама члана 24. у вези члана 8. став 2. Закона о оружју и муницији, јер је то неопходно за заштиту личне и имовинске сигурности других лица.

4. Одредбама члана 58. Устава је утврђено: да се јемчи мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона (став 1.); да право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне (став 2.); да се законом може ограничити начин коришћења имовине (став 3.); да је одузимање или ограничење имовине ради наплате пореза и других дажбина или казни, дозвољено само у складу са законом (став 4.).

За оцену основаности уставне жалбе, у конкретном случају, од значаја су и одредбе следећих закона:

Одредбом члана 5. став 2. Закона о општем управном поступку („Службени лист СРЈ", бр. 33/97 и 31/01) прописано је да се у управним стварима у којима је орган законом овлашћен да решава по слободној оцени решење мора донети у границама овлашћења и у складу са циљем у коме је овлашћење дато.

Одредбама члана 199. наведеног закона прописано је: да образложење решења мора садржати - у једноставним управним стварима у којима учествује само једна странка, као и у једноставним управним стварима у којима у поступку учествују две странке или више странака, али ниједна не приговара постављеном захтеву, а захтев се уважава, образложење решења може садржавати само кратко излагање захтева странке и позивање на правне прописе на основу којих је управна ствар решена, а у таквим стварима решење се може издати и на прописаном обрасцу (став 1.); да у осталим управним стварима, образложење решења садржи кратко излагање захтева странака, утврђено чињенично стање, по потреби и разлоге који су били одлучни при оцени доказа, разлоге због којих није уважен који од захтева странака, правне прописе и разлоге који с обзиром на утврђено чињенично стање упућују на решење какво је дато у диспозитиву, те да ако жалба не одлаже извршење решења, образложење садржи и позивање на пропис који то предвиђа, као и да се у образложењу решења морају образложити и закључци против којих није допуштена посебна жалба (став 2.); да кад је надлежни орган законом или другим прописом овлашћен да реши управну ствар по слободној оцени, дужан је да у образложењу, поред података из става 2. овог члана, наведе тај пропис и да изложи разлоге којима се при доношењу решења руководио, а да се ти разлози не морају навести у решењу кад је то у јавном интересу законом изричито предвиђено (став 3.); да ако је законом посебно предвиђено да се у решењу донесеном по слободној оцени не морају навести разлози којима се орган при доношењу решења руководио, у образложењу решења наводе се подаци из става 2. овог члана, одредба закона којом је орган овлашћен да реши управну ствар по слободној оцени и одредба закона којом је овлашћен да не мора навести разлоге којима се при доношењу решења руководио (став 4.). Одредбама Закона о оружју и муницији предвиђено је: да надзор у примењивању овог закона спроводи Министарство унутрашњих послова (члан 6.); да се одобрење за набављање ватреног оружја неће издати, поред осталог, лицу против кога се води кривични поступак за кривична дела која се гоне по службеној дужности, за време док траје поступак (члан 8. став 1. тачка 3.), а да се одобрење за набављање ватреног оружја неће издати и кад је то неопходно за заштиту личне и имовинске сигурности других лица, јавни ред и мир или за безбедност и одбрану Републике (члан 8. став 2.); да ће надлежни орган оружни лист, односно одобрење за држање оружја, оружје и муницију одузети ако наступи који од разлога из члана 8. ст. 1. и 2. овог закона (члан 24. став 1.); да решење којим се одузима оружни лист, односно одобрење за држање оружја, оружје и муниција, садржи разлоге из става 1. овог члана (став 2.); да ће надлежни орган, по правоснажности решења о одузимању, позвати власника да у року од годину дана отуђи одузето оружје и муницију, односно да сам нађе купца или га прода посредством овлашћеног предузећа за промет оружја и муниције (члан 25. став 2.), да по истеку рока из става 2. овог члана, одузето оружје и муниција који нису отуђени, односно продати, постају власништво Републике Србије (став 3.).

Сагласно одредбама члана 76. став 1. тачка 8) Закона о полицији („Службени гласник РС“, број 101/05), полиција води, између осталих, евиденције оперативних извештаја, оперативних извора сазнања и лица под посебном полицијском заштитом, а сагласно одредби члана 80. став 2. закона, обавештења о подацима садржаним у овим евиденцијама, лице може добити тек пошто је за подацима престала потреба коришћења.

Одредбом члана 86. Законика о кривичном поступку („Службени лист СРЈ“, бр. 70/01 и 68/02 и „Службени гласник РС“, бр. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06 и 49/07) прописано је да ће се предмети који су у току кривичног поступка привремено одузети, вратити власнику, односно држаоцу ако поступак буде обустављен, а не постоје разлози за њихово одузимање (члан 512), те да ће се предмети вратити власнику, односно држаоцу и пре окончања кривичног поступка ако престану разлози за њихово одузимање.

6. Оцењујући наводе и разлоге изнете у уставној жалби са становишта Уставом зајемченог права на имовину, Уставни суд је утврдио да оспореним решењем Министарства унутрашњих послова подносиоцу уставне жалбе није повређено наведено уставно право.

Уставни суд је нашао да подносилац тврдњу о повреди права на имовину везује за поступање првостепеног управног органа „противно наредби Првог општинског суда у Београду за враћање оружја“, односно за „суштинско мењање извршне одлуке суда“ другостепеним решењем, чиме је „онемогућен у мирном уживању права својине стеченог на основу закона“. По мишљењу Уставног суда, ови наводи уставне жалбе не заснивају се на уставноправним разлозима, већ на погрешном уверењу подносиоца да је првостепени управни орган имао обавезу да „поступи по наредби суда“. Уставни суд је утврдио да је председник већа у предмету надлежног суда пред којим се водио кривични поступак против подносиоца уставне жалбе, оценио потребним да се подносиоцу уставне жалбе одмах врати одузето оружје и муниција, али само уколико не постоје друге препреке са становишта Закона о оружју и муницији. Према томе, процена надлежног суда о потреби враћања оружја одузетог до окончања предметног кривичног поступка, заснована је на утврђењу да то оружје не представља ни предмет, нити средство извршења кривичних дела који се подносиоцу уставне жалбе стављају на терет у том поступку. Међутим, као орган управе надлежан да врши надзор над спровођењем Закона о оружју и муницији, Министарство унутрашњих послова има обавезу да, са становишта тог закона, испита да ли постоје сметње да се дозволи даље држање оружја лицу од кога је оно било одузето до окончања кривичног поступка. Стога Уставни суд налази да су без основа тврдње подносиоца да надлежни управни орган није имао овлашћења да примени наведене одредбе члана 8. став 2. и чл. 24. и 25. Закона о оружју и муницији. Такође, Уставни суд је утврдио да оспорено другостепено решење садржи оцену да је од подносиоца уставне жалбе требало одузети оружје јер је то неопходно да би се заштитила лична и имовинска сигурност других лица, што је утврђено на основу чињеница и података до којих се дошло проверама и оперативним радом припадника министарства - а за чијим коришћењем није престала потреба. Полазећи од тога, а имајући у виду наведене одредбе члана 76. став 1. тачка 8) и члана 80. Закона о полицији, као и одредбе става 4. члана 199. Закона о општем управном поступку, Уставни суд је оценио да се у конкретном случају решење не може сматрати арбитрерним због тога што не садржи разлоге којима се при доношењу решења руководио доносилац акта.

С обзиром на изложено, Уставни суд је утврдио да је у управном поступку који је претходио подношењу уставне жалбе решење о одузимању оружја донето у границама овлашћења која су органу унутрашњих послова дата и у складу са циљем у коме су та овлашћења дата. Такође, Уставни суд је оценио да су надлежни управни органи поступали у складу са одредбама одговарајућег процесног закона, уз уставноправно прихватљиву примену материјалног права на утврђено чињенично стање. Право својине подносиоца уставне жалбе је, по мишљењу Уставног суда, одузето у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз истовремено обезбеђење накнаде која не може бити нижа од тржишне, како је утврђено ставом 2. члана 58. Устава. Тржишна накнада подносиоцу је обезбеђена налогом датим у првостепеном решењу Министарства унутрашњих послова - да подносилац у року од годину дана отуђи одузето оружје, односно да нађе купца, или да га прода посредством овлашћеног предузећа за промет оружја и муниције.

На основу свега изложеног, Уставни суд је утврдио да подносиоцу уставне жалбе оспореним решењем није повређено право на имовину зајемчено чланом 58. Устава.

Полазећи од наведеног, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду («Службени гласник РС», број 109/07), одбио као неосновану уставну жалбу изјављену против решења Министарства унутрашњих послова – Дирекције полиције – Управе за управне послове 03/10 број 210-1-769/09 од 18. августа 2009. године.

7. На основу изложеног и одредбе члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, одлучено је као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК

УСТАВНОГ СУДА

др Драгиша Слијепчевић