Престанак главне обавезе и камата (Члан 295. ст. 2. Закона о облигационим односима) У поступку је утврђено да је тужиоцу правоснажном пресудом Привредног суда у 1. досуђена накнада инфлаторне штете, која је обрачуната према робној клаузули на дан 31.12.1994. године у износу од 92.000,00 динара са каматом од 2.09.1996. године.
Тужилац тужбом тражи да се обавеже тужени на плаћање камате за период од 1.01.1995. године до 2.09.1996. године, јер је у тој ранијој парници изостао захтев тужиоца за исплату исте од 214.335,78 динара, коју тужилац потражује у овом поступку.
Првостепени суд је усвојио тужбени захтев тужиоца и обавезао туженог на исплату утуженог потраживања, налазећи да тужиоцу припада камата.
Другостепени суд је преиначио првостепену пресуду у том делу налазећи да тужилац не може новом тужбом тражити да му се досуди обрачуната камата, јер је изостао захтев у предмету П.297/95 када је тужиоцу досуђено главно потраживање са каматом од 2.09.1996. године како је определио тужбени захтев.
Исплатом досуђеног износа виши суд налази да је гашењем главне обавезе угашено и потраживање на име камате као акцесорне обавезе.
На основу изложеног чињеничног стања погрешно је другостепени суд применио материјално право када је преиначио првостепену пресуду и одбио тужбени захтев тужиоца у исплати главног дуга по основу обрачунате камате.
Одредбом члана 295. ст. 2. ЗОО, прописано је да се престанком главне обавезе гаси јемство, залога и друга споредна права.
Ова друга споредна права могу бити на пример капара, одустаница, уговорна камата, кауција.
Затезна камата се не помиње у овој одредби а што није случајно.
Камата јесте по начину постанка споредно потраживање, јер без постојања главног дуга, нема ни камате.
Међутим, код затезне камате, као споредног потраживања, карактеристично је да иста настаје када дужник пада у доцњу са испуњењем новчане обавезе и практично се увећава до испуњења обавезе, тј. док се не плати главни дуг.
За разлику од јемства и залоге, који се гасе престанком главне обавезе, затезна камата у случају престанка главне обавезе престаје само тећи, гаси се за убудуће, али она која је настала не може да се угаси, нестане, вел постаје самостално потраживање и може се посебно утуживати.
Према овој законској одредби по престанку главне обавезе не гаси се и камата како погрешно закључује другостепени суд.
Стога је, тужилац могао обрачунати камату и посебно утужити као самостално потраживање, са којих разлога је преиначена другостепена пресуда у смислу одредбе члана 395. ст. 1. ЗПП.