Према стању у списима, тужилац је у тужби предложио да се донесе пресуда којом ће се утврдити да је он власник дела кат. парцеле бр. 2247 на североисточном крају уписане у поседовани лист бр. 317 КО П. на име ранијег власник В.С. из П., у површини од 7,43 ара, што је тужени дужан признати и омогућити тужиоцу да путем физичке деобе ову површину издвоји и да је упише на своје име у јавним књигама.Поднеском од 23.9.2003. године прецизирао је тужбени захтев утолико што је тражио да се утврди да је он власник на североисточном крају дела означене парцеле у површини од 743/2407 идеалних делова, док је у свом поднеску од 12.1.2004. године предложио да се вештачењем одреди део означене парцеле у површини од 743 м2 који би њему припао, након чега би коначно прецизирао тужбени захтев.С обзиром на такве наводе тужиоца, а поступајући по налогу овог суда из ранијег решења Рев. 2877/02 од 31.10.2002. године, првостепени суд је на рочишту одржаном дана 13.1.2004. године наложио тужиоцу да уреди тужбу сагласно одредбама члана 187. став 1. ЗПП и тужбени захтев определи у идеалном делу, а не у реалном делу, у року од осам дана, под претњом одбачаја тужбе.Тужилац није поступио по предњем у остављеном року.При таквом стању ствари, правилно је првостепени суд својим решењем П. 7374/02 од 30.1.2004. године утврдио да је тужба повучена, а другостепени суд такво решење потврдио, а жалбу тужиоца одбио, као неосновану.Према члану 186. став 1. ЗПП, тужба треба да садржи одређени захтев у погледу главне ствари и споредних тражења, чињенице на којима тужилац заснива захтев, доказе којима се утврђују ове чињенице, као и друге податке које мора имати сваки поднесак (члан 106).Према члану 187. став 1. ЗПП, тужилац може у тужби тражити да суд само утврди постојање, односно непостојање неког права или правног односа, или истинитост, односно неистинитост неке исправе.Када се ради о тужби за утврђење права својине на непокретности, у парници на коју је заједничар упућен по одредбама члана 150. став 1. Закона о ванпарничном поступку, онда захтев такве тужбе може бити усмерен само на утврђивање удела у заједничкој ствари израженог у идеалном делу у смислу члана 13. став 1. у вези члана 14. став 1. Закона о основама својинско-правних односа, а не може бити усмерен на парцелацију земљишта или утврђивање реалних делова заједничара на ствари која је у њиховом сувласништву.Према томе, пошто поднета тужба у погледу постављеног тужбеног захтева, није била уредна, а тужилац у року који му је првостепени суд оставио, није отклонио недостатак на који му је указано и правилно поставио тужбени захтев, стекли су се услови из члана 109. став 4. ЗПП за доношење првостепеног решења.