Уставни суд у саставу: председник др Драгиша Слијепчевић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, Весна Илић Прелић, др Горан Илић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, др Боса Ненадић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Драгославе Затежић из Чачка, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 2. јуна 2011. године, донео је

ОДЛУКУ

1. Усваја се уставна жалба Драгославе Затежић и утврђује да је у кривичном постуку који се води пред Вишим судом у Краљеву у предмету Ки. 11/11 и 2К. 234/10 (раније пред Окружним, односно Вишим судом у Чачку у предмету Ки. 22/07) повређено право подноситељке уставне жалбе на суђење у разумном року зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије, док се у преосталом делу уставна жалба одбија.

2. Налаже се Вишем суду у Краљеву да предузме све неопходне мере како би се поступак из тачке 1. окончао у најкраћем року.

Образложење

1. Драгослава Затежић из Чачка је, преко пуномоћника Ненада Станковића, адвоката из Београда, 5. децембра 2008. године изјавила Уставном суду уставну жалбу због поступања Окружног суда у Чачку у предмету Ки. 22/07. Подноситељка наводи да је 20. фебруара 2007. године против ње потпуно неосновано покренут истражни поступак за кривично дело кршење закона од стране судије из члана 360. Кривичног законика, те да је на основу члана 12. став 2, члана 13. став 2. и члана 14. став 1. Закона о судијама, због покренутог кривичног поступка, решењем Врховног суда Србије Су. број 473/07 од 30. октобра 2007. године „удаљена са дужности до окончања кривичног поступка“. Како истражни поступак траје од фебруара 2007. године и како до подношења уставне жалбе „није ништа учињено“, подноситељка сматра да јој је повређено право на правично суђење и право на суђење у разумном року, али и право на рад и „право на предстојећи реизбор судија“, будући да се подноситељка налази „под суспензијом“. Подноситељка уставне жалбе се са више поднесака насловљених као ургенција обраћала Уставном суду, којима је поновила претходне наводе, уз захтев да Уставни суд утврди „постојање незаконитог одлагања“ и неправилности у поступању судова.

2. Уставни суд се дописима од 23. јануара 2009. године, 29. јануара 2009. године, 28. маја 2009. године, 17. јула 2009. године и 2. фебруара 2011. године, с позивом на одредбе члана 31. став 1, члана 101. став 1. тачка 2) и став 2. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 109/07) и члана 72. став 3. Пословника о раду Уставног суда ("Службени гласник РС", бр. 24/08 и 27/08), обраћао Окружном суду у Чачку, односно Вишем суду у Чачку, са захтевом да доставе одговор на наводе уставне жалбе, детаљни извештај о томе шта је све до сада и у којим роковима урађено у истражном предмету Ки. 22/07 и списе навденог предмета тог суда.

Дописом од 20. марта 2009. године председник Окружног суда у Чачку је обавестио Уставни суд да је истражни поступак против подноситељке уставне жалбе покренут у фебруару 2007. године и да се предмет још увек налази у фази истраге, те да је дуже трајање истражног поступка узроковано објективним околностима, посебно сложеношћу предмета, али и чињеницом да је Окружно јавно тужилаштво у Ужицу два пута подносило захтеве за проширење истраге. У допису је указано да су се одређене процесне радње могле брже спроводити, али да суд ради са „знатним мањком судија у односу на прилив предмета“. Председник Окружног суда у Чачку је обавестио Уставни суд да нису у могућности да доставе списе предмета, јер су списи 12. марта 2009. године достваљени Окружном јавном тужилаштву у Ужицу.

Дописом Су. ВИИИ-19/2011 од 7. фебруара 2011. године в.ф. председника Вишег суда у Чачку је обавестио Уставни суд да је решењем Апелационог суда у Крагујевцу Кр. 78/10 од 1. октобра 2010. године одређен Виши суд у Краљеву да поступа у кривичном предмету против подноситељке уставне жалбе.

Уставни суд се дописом од 14. фебруара 2011. године, с позивом на одредбу члана 72. став 3. Пословника о раду Уставног суда, обратио Вишем суду у Краљеву, са захтевом да доставе одговор на уставну жалбу и комплетне списе предмета 2К. 234/10, укључујући и истражне списе.

Дописом Су. ВИИИ-7/11 од 22. фебруара 2011. године в.ф. председника Вишег суда у Краљеву је обавестио Уставни суд да су списи траженог кривичног предмета примљени у Вишем суду у Краљеву 11. октобра 2010. године, да истражни поступак још увек траје и да тај суд не може бити одговоран за поступање у овом предмету за време док је предмет био у надлежности Окружног, односно Вишег суда у Чачку. Истим дописом достављени су и списи предмета тог суда Ки. 11/11, док је дописом од 21. марта 2011. године Виши суд у Краљеву доставио списе предмета тог суда 2К. 234/10, а који су се у Окружном суду у Чачку водили под ознаком Ки. 22/07.

3. Према одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Одредбом члана 82. става 2. Закона о Уставном суду прописано је да се уставна жалба може изјавити и ако нису исцрпљена правна средства, у случају када је подносиоцу повређено право на суђење на разумном року.

У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.

4. У спроведеном поступку, Уставни суд је на основу одговора на уставну жалбу и увида извршеног у списе предмета Вишег суда у Чачку 2К. 234/10 (који се у Окружном суду у Чачаку водио под ознаком Ки. 22/07) и предмета Вишег суда у Краљеву Ки. 11/11, утврдио следеће:

- Окружно јавно тужилаштво у Ужицу (у даљем тексту: ОЈТ Ужице) је 13. марта 2007. године доставило истражном судији Окружног суда у Чачку (у даљем тексту: истражни судија) захтев за спровођење истраге КТ. 35/07 против шест лица, поред осталог и Драгославе Затежић, овде подноситељке уставне жалбе, због основане сумње да је као судија Општинског суда у Чачку починила више (пет) кривичних дела кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика из члана 360. Кривичног законика;

- истражни судија је 15. марта 2007. године поднео предлог председнику тог суда да од Врховног суда Србије тражи да одреди други стварно и месно надлежан суд који ће да поступа по захтеву за спровођење истраге, поводом ког предлога је Врховни суд Србије 23. априла 2007. године донео решење Кр. 194/07 којим је наведени предлог одбио;

- истражни судија је 13. септембра 2007. године донео решење о споровођењу истраге Ки. 22/07 против окривљене Драгославе Затежић, због основане сумње да је извршила продужено кривично дело кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика из члана 360. Кривичног законика. Истим решењем одређено је спровођење истраге против још пет лица;

- одлучујући о жалбама окривљених, Окружни суд у Чачку је 25. децембра 2007. године донео решење Кв. 405/07 којим је одбио као неосноване изјављене жалбе окривљених и потврдио решење о споровођењу истраге Ки. 22/07 од 13. септембра 2007. године;

- решењем Врховног суда Србије Су. број 473/07 од 30. октобра 2007. године подноситељка уставне жалбе је удаљена са судијске дужности до окончања кривичног поступка који се против ње води пред Окружним судом у Чачку;

- истражни судија је у периоду од 23. јануара 2008. године до 1. априла 2008. године саслушао 15 сведока, а 27. маја 2008. године је донео наредбу којом је одредио да се изврши вештачење на околност површине и тржишне вредности сваке од предметних непокретности које су наведене у захтеву ОЈТ Ужице Кт. 35/07 од 20. фебруара 2007. године;

- истражни судија је, поступајући по захтеву за проширење истраге ОЈТ Ужице од 29. маја 2008. године, донео 29. септембра 2008. године решење о проширењу истраге Ки. 22/07 против окривљене Драгославе Затежић, због основане сумње да је заједно са радњама наведеним у решењу истражног судије Окружног суда у Чачку Ки. 22/07 од 13. септембра 2007. године извршила једно продужено кривично дело кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика из члана 360. Кривичног законика;

- одлучујући о жалби окривљене Драгославе Затежић, Окружни суд у Чачку је 24. октобра 2008. године донео решење Кв. 404/08 којим је преиначио решење истражног судије о проширењу истраге Ки. 22/07 од 29. септембра 2008. године, тако што је решио да нема места проширењу истраге против окривљене Драгославе Затежић, а по захтеву за проширење истраге ОЈТ Ужице Кт. 35/07 од 26. маја 2008. године;

- истражни судија је, поступајући по захтеву ОЈТ Ужице од 30. октобра 2008. године за проширење истраге против Драгославе Затежић и окривљеног З.Л, донео 2. фебруара 2009. године решење о проширењу истраге Ки. 22/07 против окривљене Драгославе Затежић, због основане сумње да је извршила кривично дело кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика из члана 360. Кривичног законика;

- одлучујући о жалби окривљене Драгославе Затежић и окривљеног З.Л. , Окружни суд у Чачку је 2. марта 2009. године донео решење Кв. 64/09 којим је уважио жалбе окривљених и преиначио решење истражног судије о проширењу истраге Ки. 22/07 од 2. фебруара 2009. године, тако што је решио да нема места проширењу истраге против окривљене Драгославе Затежић и окривљеног З. Л., а по захтеву за проширење истраге ОЈТ Ужице Кт. 35/07 од 28. октобра 2008. године;

- поступајући по захтеву ОЈТ Ужице Кт. 35/07 од 28. јануара 2009. године, истражни судија је 12. марта 2009. године доставио ОЈТ Ужице списе предмета Окружног суда у Чачку Ки. 22/07 ради подизања захтева за заштиту законитости против решења Окружног суда у Чачку Кв. 404/08 од 24. окобра 2008. године; предмет је враћен Окружном суду у Чачку 29. јуна 2009. године;

- ОЈТ Ужице је 26. августа 2009. године подигло оптужницу Кт. 35/07, која је примљена у Окружном суду у Чачку 7. септембра 2009. године, против Драгославе Затежић и осталих пет окривљених, стављајући јој на терет продужено кривично дело кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика из члана 360. Кривичног законика;

- одлучујући о приговору окривљене Драгославе Затежић и њеног браниоца изјављеном против оптужнице ОЈТ Ужице Кт. 35/07 од 26. августа 2009. године, Виши суд у Чачку је 28. јануара 2010. године донео решење Кб. 439/09 и Кв. 443/09 којим је враћена оптужница ОЈТ Ужице Кт. 35/07 од 26. августа 2009. године и наложено Вишем јавном тужилаштву у Ужицу (у даљем тексту: ВЈТ Ужице) да у року од три дана стави захтев за допуну истраге против окривљене Драгославе Затежић, као и да отклони друге недостатке у оптужници;

- одлучујући о приговору окривљене Љ. М. и њеног браниоца изјављеном против оптужнице ОЈТ Ужице Кт. 35/07 од 26. августа 2009. године, Виши суд у Чачку је 28. јануара 2010. године донео решење Кб. 437/09 и Кв. 444/09, којим је враћена оптужница ОЈТ Ужице Кт. 35/07 од 26. августа 2009. године и наложено ВЈТ Ужице да у року од три дана стави захтев за допуну истраге против окривљене Љ.М.;

- одлучујући о приговору окривљеног М. Ј. и његовог браниоца изјављеном против оптужнице ОЈТ Ужице К. 35/07 од 26. августа 2009. године, Виши суд у Чачку је 28. јануара 2010. године донео решење Кб. 438/09 и Кв. 445/09 којим је усвојен приговор и решено да нама места оптужби против окривљеног М. Ј., а по оптужница ОЈТ Ужице Кт. 35/07 од 26. августа 2009. године;

- одлучујући о приговору окривљеног З.Л. и његовог браниоца изјављеном против оптужнице ОЈТ Ужице К. 35/07 од 26. августа 2009. године, Виши суд у Чачку је 28. јануара 2010. године донео решење Кв. 440/09 којим је приговор одбијен као неоснован;

- одлучујући о приговору браниоца окривљеног В.Б. изјављеном против оптужнице ОЈТ Ужице К. 35/07 од 26. августа 2009. године, Виши суд у Чачку је 28. јануара 2010. године донео решење Кв. 441/09 којим је враћена оптужница ОЈТ Ужице Кт. 35/07 од 26. августа 2009. године и наложено ВЈТ Ужице да у року од три дана отклони недостатке из оптужнице;

- одлучујући о приговору браниоца окривљеног М.О. изјављеном против оптужнице ОЈТ Ужице К. 35/07 од 26. августа 2009. године, Виши суд у Чачку је 28. јануара 2010. године донео решење Кв. 442/09 којим је усвојен приговор и решено да нама места оптужби против окривљеног М.О. а по оптужници ОЈТ Ужице Кт. 35/07 од 26. августа 2009. године;

- ВЈТ Ужице је 18. фебруара 2010. године изјавило Апелационом суду у Крагујевцу жалбу против решења Вишег суда у Чачку Кв. 442/09 од 28. јануара 2010. године и решења Кб. 438/09 и Кв. 445/09 од 28. јануара 2010. године;

- одлучујући о предлогу ВЈТ Ужице о продужењу рока за стављање захтева за допуну истраге и уређење оптужнице, Виши суд у Чачку је 23. фебруара 2010. године донео решење Кв. 51/10 којим је усвојен предлог и продужен рок за 15 дана, односно најдуже до 11. марта 2010. године;

- ВЈТ Ужице је 8. марта 2010. године доставило Вишем суду у Чачку уређену оптужницу у делу у којем је то наложено решењима тог суда; истог дана, ВЈТ Ужице је ставило захтев за допуну истраге Кт. 35/07;

- Врховни касациони суд је 28. априла 2010. године донео пресуду Кзз. 62/10 којом је одбијен као неоснован захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз. 579/09 од 6. новембра 2009. године подигнут против правноснажног решења Окружног суда у Чачку Кв. 64/09 од 2. марта 2009. године;

- Апелациони суд у Крагујевцу је 7. јуна 2010. године донео решење Кж. 2-372/10 и Кж. 2-74/10 којим је уважена жалба ВЈТ Ужице и укинуто решење Вишег суда у Чачку Кв. 442/09 од 28. јануара 2010. године и решење Кб. 438/09 и Кв. 445/09 од 28. јануара 2010. године и предмет враћен истом суду на поновно одлучивање;

- Виши суд у Чачку је 27. јула 2010. године донео решење Кв. 217, 218 и 219/10 којим су одбијени као неосновани приговори окривљених М.Ј. и М.О. и њихових браниоца изјављени против оптужнице ОЈТ у Ужицу Кт. 35/07 од 26. августа 2009. године;

- Виши суд у Чачку је, одлучујући о жалби браниоца окривљеног М.Ј. изјављеној против решења Вишег суда у Чачку Кв. 217, 218 и 219/10 од 27. јула 2010. године, 5. августа 2010. године донео решење Кв. 217, 218 и 219/10 којим је одбацио жалбу као недозвољену;

- одлучујући од жалби браниоца окривљеног М.Ј. изјављеној против решења Кв. 217, 218 и 219/10 од 5. августа 2010. године, Апелациони суд у Крагујевцу је 8. септембра 2010. године донео решење Кж. 2-1132/10 којим је одбио жалбу као неосновану;

- одлучујући о предлогу в.ф. председника Вишег суда у Чачку за делегацију другог стварно надлежног суда, Апелациони суд у Крагујевцу је 1. октобра 2010. године донео решење Кр. 78/10 којим је одредио Виши суд у Краљеву као месно и стварно надлежан да поступа у кривичном предмету против Драгославе Затежић и других окривљених;

- Виши суд у Чачку је 11. октобра 2010. године доставио Вишем суду у Краљеву списе кривичног предмета, који су након завођења у уписник добили ознаку 2К. 234/10, а комплетни доказни материјал је достављен 15. октобра 2010. године;

- Виши суд у Краљеву је 27. октобра 2010. године доставио ВЈТ Ужице на увид списе предмета тог суда К. 234/10, ради давања мишљења о основаности иницијативе окривљене Љ.М. за подизање захтева за заштиту законитости која је поднета Републичком јавном тужилаштву, а који списи су враћени Вишем суду у Краљеву 12. јануара 2011. године;

- припремајући се за главни претрес, председник већа је утврдио да се у списима предмета налази захтев за допуну истраге ВЈТ Ужице Кт. 35/07 од 8. марта 2010. године, па је предмет враћен кривичној писарници где је завођењем у одговарајући уписник добио ознаку Ки. 11/11 и одређен је поступајући истражни судија који је за 28. фебруар 2011. године заказао саслушање сведока;

- Виши суд у Краљеву је 2. фебруара 2011. године дао обавештење да се неће одржати главни претрес заказан за 14. фебруар 2011. године, а да ће следећи бити заказан писменим путем;

- окривљена Драгослава Затежић је 8. фебруара 2011. године Вишем суду у Краљеву доставила поднесак којим је обавестила суд да сматра да је разуман рок за поступање у овом предмету „давно истекао“, са молбом да суд настави поступак, будући да је „последња радња у овој правној ствари предузета 28. јануара 2010. године“. Поднесак са истим захтевом је 16. фебруара 2011. године изјавио бранилац окривљене Драгославе Затежић.

4. Одредбом члана 32. став 1. Устава је утврђено да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега. Одредбом члана 60. став 1. Устава се јемчи право на рад, у складу са законом.

Закоником о кривичном поступку, („Службени лист СРЈ", бр. 70/01 и 68/02 и „Службени гласник РС", бр. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08 и 20/09) било је прописано: да окривљени има право да у најкраћем року буде изведен пред суд и да му буде суђено без одлагања и да је суд је дужан да поступак спроведе без одуговлачења и да онемогући сваку злоупотребу права која припадају лицима која учествују у поступку (члан 16. ст. 1. и 2.).

Одредбом члана 360. Кривичног законика ("Службени гласник РС", бр. 85/05, 88/05 и 107/05) било је прописано да ће се судија или судија поротник, јавни тужилац или његов заменик који у судском поступку у намери да другом прибави какву корист или да му нанесе какву штету, донесе незаконит акт или на други начин прекрши закон, казнити затвором од шест месеци до пет година.

Законом о судијама ("Службени гласник РС", бр. 63/01, 42/02, 60/02, 17/03, 25/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04, 61/05, 101/05 и 46/06) је било прописано: да судија може бити удаљен са дужности кад је покренут поступак за његово разрешење или кривични поступак за дело због кога може бити разрешен (члан 12. став 2.); да се судија удаљава са дужности до укидања притвора, окончања поступка за разрешење или окончања кривичног поступка (члан 14. став 1.).

5. Разматрајући разлоге и наводе уставне жалбе са становишта истакнуте повреде права на суђење у разумном року, Уставни суд је констатовао да се разумна дужина трајања кривичног поступка не оцењује једино према дужини трајања самог поступка, већ да зависи и од других чинилаца, пре свега, од сложености чињеничних и правних питања у поступку, поступања надлежних органа који воде поступак, понашања подносиоца уставне жалбе током поступка и значаја предмета одлучивања за подносиоца уставне жалбе, те да се ови чиниоци морају процењивати у сваком конкретном случају.

Када је реч о дужини трајања судског поступка, Уставни суд је утврдио да је истражни по­сту­пак започео доношењем решења о спровођењу истраге Окружног суда у Чачку Ки. 22/07 од 13. септембра 2007. године против шест лица, од којих је једна и подноситељка уставне жалбе, те да истрага због наложене допуне суштински није окончана до дана одлучивања Уставног суда.

Испитујући наведене критеријуме за утврђивање повреде права на суђење у ра­зум­ном ро­ку у конкретном случају, Уставни суд је имао у виду да је у овом истражном поступку који траје и након више од три и по године, истрага вођена против шест окривљених, и то због више кривичних дела, те да ово указује на одређену сложеност чињеничних и правних питања.

Уставни суд је даље констатовао да је надлежни суд у овом периоду саслушао 15 сведока, те да је одредио једно вештачење, које, како произлази из списа предмета, није спроведено. Уставни суд је даље констатовао да је истражни судија Окужног суда у Чачку два пута доносио решења о проширењу истраге против подноситељке уставне жалбе, која решења су по жалби преиначена тако што је решено да нема места проширењу истраге. Уставни суд је утврдио и да је истражни судија два пута подносио захтев за одређивање другог стварно надлежног суда који ће поступати у наведеном кривичном предмету, те да је решењем Кр. 78/10 Апелационог суда у Крагујевцу од 1. октобра 2010. године надлежност делегирана Вишем суду у Краљеву.

Уставни суд је утврдио да подноситељка уставне жалбе својим поступањем ни на који начин није допринела дужем трајању истражног поступка.

Испитујући критеријум значаја предмета одлучивања за подноситељку уставне жалбе, Уставни суд је утврдио да је брзо решавање предмета од егзистенцијалног значаја за подноситељку. Ово из разлога што је до покретања кривичног поступка подноситељка уставне жалбе обављала функцију судије Општинског суда у Чачку, те да је решењем Врховног суда Србије Су. број 473/07 од 30. октобра 2007. године удаљена са дужности до окончања кривичног поступка, при чему је вођење овог кривичног поступка директно утицало на статус подноситељке приликом општег избора судија на сталну дужност спроведеног у децембру 2009. године.

Иако се у конкретном кривичном предмету одлучује о оптужбама против шест лица због више кривичних дела и има релативно сложених чињеничних и правних питања о којима надлежни суд треба да се изјасни, Уставни суд је оценио да се поступање Окружног, односно Вишег суда у Чачку не може сматрати ефикасним и делотворним. Такође, Уставни суд је оценио да је дужем трајању истражног поступка допринело и поступање Окружног јавног тужилаштва у Ужицу, те што је након три године надлежност за поступање у овом кривичном предмету делегирана са Вишег суда у Чачку на Виши суд у Краљеву.

С тим у вези, Уставни суд посебно указује да је дужност судова, али и других државних органа који учествују у поступку, да поступак воде и спроведу без одлуговлачења и да онемогуће сваку злоупотребу права лица која учествују у поступку, те да правновремено и ефикасно реагују и да благовремено предузму све законске мере у циљу разјашњења чињеничног стања и доношења одлуке.

На основу изложеног, а у складу са праксом и критеријума овог суда, као и међународних институција за заштиту људских права, Уставни суд је оценио да је подноситељки уставне жалбе током кривичног поступка који се водио пред Окружним, односно Вишим судом у Чачку у предмету Ки. 22/07, а који се сада води пред Вишим судом у Краљеву у предмету Ки. 11/11 и 2К. 234/10, повређено право на суђење у разумном року зајемчено чланом 32. став 1. Устава. Стога је Уставни суд, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду, уставну жалбу у овом делу усвојио и одлучио као у првом делу тачке 1. изреке.

Имајући у виду да подноситељка уставне жалбе није поднела захтев за накнаду нематеријалне штете у смислу одредаба Закона о Уставном суду, Уставни суд је нашао да је доношење одлуке којом је утврђена повреда права на суђење у разумном року, само по себи довољно да се постигне адекватно и правично задовољење подноситељке уставне жалбе, те је у тачки 2. изреке наложио Вишем суду у Краљеву да предузме све неопходне мере како би се кривични поступак против подноситељке окончао у најкраћем року.

6. Испитујући основаност навода уставне жалбе који се односе на повреду права на рад, Уставни суд је оценио да су ови наводи неосновани. Наиме, Уставни суд је констатовао да Устав одредбом члана 60. став 1. гарантује да ће се право на рад остварити у складу са законом, те да је цитираним одредбама Закона о судијама прописано да судија може бити удаљен са дужности до окончања кривичног поступка за дело због кога може бити разрешен. Уставни суд налази да је оваква мера ограничења права на рад која је изричито прописана законом, предвиђена првенствено са циљем да се заштити јавни интерес који постоји због специфичости послова које обављају носиоци судијске функције.

Како је у конкретном случају подноситељка уставне жалбе решењем Врховног суда Србије удаљена са дужности јер је против ње покренут кривични поступак за кривично дело кршење закона од стране судије, Уставни суд налази да овакво одлучивање Врховног суда Србије представља примену законске одредбе на коју изричито упућује Устав. Уставни суд даље сматра да у конкретном случају изречена мера удаљена са судијске дужности служи циљу заштите јавног интереса, зарад које је и предвиђена, те да имајући у виду кривично дело за које је подноситељка окривљена, по оцени Уставног суда, представља меру која је пропорционална циљу којем служи.

Сагласно изложеном, Уставни суд је оценио да је уставна жалба у овом делу неоснована, па је, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду, уставну жалбу у истом делу одбио и одлучио као у другом делу тачке 1. изреке.

7. Полазећи од изнетог, Уставни суд је, на основу одредбе члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК

УСТАВНОГ СУДА

др Драгиша Слијепчевић