Из образложења:
Стање препасти и страха не појављује се искључиво код реаговања на истовремени противправни напад.
Постојање таквог психичког стања извршиоца могуће је код кривичног дела убиства и онда када дело није било извршено у нужној одбрани.
У таквом случају поменуто психичко стање не може утицати на примену чл. 11. КЗ, већ једино као околност значајна за одмеравање казне.
С обзиром на то, утврђивање стања препасти и страха, уз истовремено утврђивање да се није радило о нужној одбрани, односно о прекорачењу граница нужне одбране, нити о кривичном делу убиства на мах из чл. 136. КЗ, у оваквом случају не представља противуречност о битним чињеницама из пресуде.