Тужилац је за куповину акција .03., ИВ, В, ВИ, ВИИ., ИЏ, Џ и ЏИ емисије, у периоду од 18.10.1995. године до 23.10.1998. године уплатио укупан износ од 37.230.000,00 динара у који није урачуната уплата износа од 500.000,00 динара по основу оснивачких акција.
Пре него што је ?К. Б.?, од комисије Народне банке Југославија добила одобрење за емитовање акција, тужилац је уплату за куповину акција извршио у целини за .03. емисију (у износу од 1.200.000,00) и 7. емисију (1.800,000,00 динара). Уплате за акције осталих емисија уплаћивао је и пре и после добијања одобрења од наведене комисије.
За све емисије акција, Савезна емисија за хартије од вредности издала је решење о упису у регистар успешности одобрених емисија.
Међутим, основани су наводи ревизије да су погрешни закључци нижестепених судова по којима су спорни уговори о куповини акција супротни члану 19. став 1. тачка 6. ЗХВ, односно члана 244. ст. 1. и 2. ЗП и члан 40. став 1. тачка 12. и члан 35. Закона о акцизама и порезу на промет и као такви ништави у смислу члана 103. став 1. ЗОО.
Према члану 19. став 1. тачка 6. ЗХВ јавни позив за упис и куповину акција (проспект) садржи број решења надлежног органа. Одредбама чл. 78.-81. ЗХВ је регулисано да савезни орган врши контролу пословања са хартијама од вредности, како код емитента тако и код правних лица купаца, законитост пословања са акцијама, извршење обавеза емитента и др., те уколико у поступку контроле утврди незаконитости предузима и одређене мере, меду којима је и ревизија решења којим је дато одобрење за емисију хартија од вредности. У току поступка није пружен доказ да је поводом емисије спорних акција вођен поступак о незаконитости пословања са акцијама. Чињеница да је тужени пре добијања одобрења надлежног Савезног органа за емитовање, односно пре објављивања јавног позива (проспекта), примао уплате (продавао их) за неке емисије у потпуности а за неке делимично, а у ситуацији када је за све емисије Савезна комисија за хартије од вредности издала решење за упис у Регистар успешности одобрених акција, нема основа за закључак да су уговори о куповини акција које су емитоване, а чија се ништавост тражи, ништави.
Чланом 244. ст. 1. и 2 ЗП правни посао чији је предмет давање аванса или кредита, односно обезбеђење аванса или кредита од стране акционарског друштва ради стицања акција друштва, ништави су. Одредба става 1. овог закона, између осталих, не односи се на правне послове финансијских организација. Према томе, неоснован је и закључак нижестепених судова да су уговори о куповини акција у супротности са наведеном одредбом закона и као такви ништави, сагласно члану 103. ЗОО.