Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, Катарина Манојловић Андрић, др Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Небојше Ракића из Шапца, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 24. марта 2010. године, донео је

РЕШЕЊЕ

Одбацује се уставна жалба Небојше Ракића изјављена против решења Окружног суда у Шапцу Кв. 139/08 од 24. јуна 2008. године.

Образложење

1. Небојша Ракић из Шапца поднео је 10. јула 2008. године, преко пуномоћника Слободана Антонића, адвоката из Шапца, уставну жалбу против решења Окружног суда у Шапцу Кв. 139/08 од 24. јуна 2008. године, због повреде права из члана 31. став 2. Устава Републике Србије. Предложио је да Уставни суд уставну жалбу усвоји, оспорено решење поништи и према њему укине притвор и нареди пуштање на слободу.

2. Сагласно одредби члана 170. Устава, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу одредбе члана 175. став 3. Устава, уређује законом.

Одредба члана 82. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС", број 109/07) садржински је идентична наведеној одредби члана 170. Устава.

Из наведених одредаба Устава и Закона произлази да је једна од претпоставки за изјављивање уставне жалбе да су Уставом зајемчена права и слободе повређена или ускраћена лицу које подноси уставну жалбу.

3. Уставни суд је у спроведеном претходном поступку утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:

Против подносиоца уставне жалбе у време подношења уставне жалбе водио се кривични поступак пред Окружним судом у Шапцу због кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 2. у вези става 1. и кривичног дела недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348. став 2. у вези става 1. Кривичног законика. Према подносиоцу уставне жалбе је, на основу члана 142. став 2. тач. 2) и 3) тада важећег Законика о кривичном поступку, одређен притвор решењем истражног судије Окружног суда у Шапцу Кри. 36/08 од 15. марта 2008. године, који му се рачунао од 14. марта 2008. године када је лишен слободе. Приликом контроле притвора након подигнуте оптужнице, по службеној дужности, кривично ванпретресно веће Окружног суда у Шапцу је према подносиоцу уставне жалбе укинуло притвор 23. маја 2008. године решењем Кв. 119/08 и одредило да се окривљени, овде подносилац уставне жалбе, има одмах пустити на слободу. Подносилац уставне жалбе је, дакле, 23. маја 2008. године пуштен на слободу. Решење о укидању притвора није постало правноснажно, јер је по жалби Окружног јавног тужилаштва у Шапцу укинуто од стране Врховног суда Србије и предмет је враћен на поновно одлучивање. Окружни суд у Шапцу је 13. јуна 2008. године донео ново решење о укидању притвора (Кв. 125/08), које је поново укинуто по жалби решењем Врховног суда Србије Кж. ИИ 1524/08 од 19. јуна 2008. године и предмет је враћен првостепеном суду на поновно одлучивање. У поновљеном поступку, Окружни суд у Шапцу је 24. јуна 2008. године донео оспорено решење Кв. 139/08 (које је постало правноснажно 1. јула 2008. године) и према подносиоцу уставне жалбе, који се тада налазио на слободи, одредио притвор на основу одредбе члана 142. став 2. тачка 3) Законика о кривичном поступку. По овом решењу подносилац уставне жалбе је лишен слободе 13. фебруара 2009. године и притвор му је након тога продужаван решењима Окружног суда у Шапцу из разлога предвиђених одредбом члана 142. став 2. тачка 1) Законика о кривичном поступку. Неправноснажном пресудом Окружног суда у Шапцу К. 25/09 од 1. јуна 2009. године подносилац уставне жалбе је оглашен кривим због кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 2. у вези става 1. и кривичног дела недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348. став 2. у вези става 1. Кривичног законика и осуђен је на јединствену казну затвора у трајању од три године и три месеца, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору. Решењем истог суда К. 25/09 од 1. јуна 2009. године, које је постало правноснажно 9. јуна 2009. године, притвор је подносиоцу продужен до правноснажности наведене пресуде, а најкасније до истека времена трајања казне затвора изречене том пресудом.

4. Уставна жалба је поднета због повреде права из члана 31. став 2. Устава.

Одредбом члана 31. став 2. Устава утврђено је да после подизања оптужнице трајање притвора суд своди на најкраће неопходно време, у складу са законом.

Одредбама члана 142. став 2. Законика о кривичном поступку („Службени лист СРЈ“, бр. 70/01 и 68/02 и „Службени гласник РС“, бр. 58/04, 85/05, 115/05 и 49/07), који је важио у време доношења оспореног решења, поред осталог, било је прописано да ако постоји основана сумња да је одређено лице учинило кривично дело, а не постоје услови за притвор из става 1. овог члана, у циљу несметаног вођења кривичног поступка, притвор се против тог лица, између осталог, може одредити: ако се крије или ако се не може утврдити његова истоветност, или ако постоје друге околности које указују на опасност од бекства (тачка 1)) и ако особите околности указују да ће поновити кривично дело, или довршити покушано кривично дело, или да ће учинити кривично дело којим прети (тачка 3)).

5. Уставни суд је, полазећи од свега наведеног, утврдио да је оспореним решењем од 24. јуна 2008. године подносиоцу уставне жалбе одређен притвор, а да је подносилац по овом решењу лишен слободе 13. фебруара 2009. године. Подносилац уставне жалбе жали се на повреду права на трајање притвора, које право произлази из права на слободу и безбедност и представља једно од основних права зајемчених Уставом. Међутим, имајући у виду чињеницу да је у време подношења уставне жалбе, 10. јула 2008. године, подносилац уставне жалбе још увек био на слободи, то до повреде истакнутог права није ни могло доћи у време подношења уставне жалбе. Дакле, подносилац уставне жалбе није био лишен слободе у време подношења уставне жалбе, што представља услов да се може користити гаранцијама које су предвиђене чланом 31. став 2. Устава. Стога Уставни суд закључује да у конкретном случају подносиоцу уставне жалбе није могло бити повређено Уставом зајемчено право на које се позвао.

Уставни суд је ценио и наводе из уставне жалбе да је подносиоцу оспореним решењем повређено и право на претпоставку невиности, али је утврдио да се они заправо односе на разлоге због којих му је притвор одређен.

6. Полазећи од изложеног, Уставни суд је уставну жалбу одбацио, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 4) Закона о Уставном суду, јер не постоје претпоставке утврђене Уставом и Законом за вођење поступка и одлучивање.

7. На основу изнетог и одредбе члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, Уставни суд је решио као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК

УСТАВНОГ СУДА

др Боса Ненадић