У овој парници тужилац тражи да се утврди да је ништаво вансудско поравнање кога су тужени закључили 05.01.2000. године.У поступку пред првостепеним судом је утврђено да су тужени 5.1.2000. године у 3. закључили вансудско поравнање којим су поништили међусобно закључени уговор о замјени станова из септембра мјесеца 1997. године и тужени ОДП „Н. и.“ из 3. (даље: првотужени) преузео обавезу да у одређеном року преда туженом МДП „Е.“ ЗДП Ф. 44Б.“ из 3. (даље: друготужена) стан бр. 44/1 у површини од 98, 30 м2 у згради „3-14“, улаз ИИИ, слободан од лица и ствари.Тужилац сматра да је овим поравнање повријеђено његово право становања, јер да се у предметни стан уселио на основу уговора о коришћењу стана кога је закључио на основу ваљаног акта о додјели тог стана на коришћење донесеног од стране првотуженог.Из изложеног произилази да тужилац није учествовао у закључењу наведеног вансудског поравнања, те га оно не обавезује. Поравнањем је, наиме, настао само облигациони однос између тужених и као такав не може представљати правни основ по коме би тужилац био у обавези да предметни стан преда у посјед било коме од тужених. Чињеница да је предмет овог поравнања био стан на коме тужилац има станарско право, све и да је тачна, не даје основа за закључак да је ово поравнање ништаво у смислу члана 103. Закона о облигационим односима. Вансудско поравнање, као посебна врста уговора, на основу кога је располагано са ствари на којој треће лице има неко право (стварно или станарско) обавезује само уговараче, а власника односно носиоца станарског права (овдје тужилаца) се не тиче. услијед чега он не може захтијевати да се утврди његова ништавост, а нити тражити његово поништење само зато што је предмет уговора његово власништво односно право становања: Постојање таквог уговора (овдје вансудског поравнања) не спречава власника односно носиоца станарског права да тражи заштиту свог својинског права, односно права становања на ствари која је била предмет уговора кога су закључила трећа лица (као на примјер предају у посјед) односно да у односу на та лица употребе одговарајуће правно средство ако га они неосновано узнемиравају у том његовом праву.Тужилац. дакле, није активно легитимисан за покретање ове парнице. па је из овог разлога. неоснован тужбени захтјев, а не зато што тужилац није носилац станарског права на предметном стану на коме разлогу су засноване нижестепене пресуде о одбијању тужбеном захтјева. Стога су нижестепени судови без потребе утврђивали чињенице које се тичу права тужилаца на предметном стану.