По оцени Врховног суда, поверилац новчаног потраживања има право на затезну камату за време доцње која се протеже и пре 24.01.1994. године, односно пре извршења деноминације динара.
То што је од 24.01.1994. године дошло до деноминације динара не утиче на право повериоца новчаног потраживања да у смислу одредбе члана 227. став 1. ЗОО потражује од дужника, поред главнице и затезну камату Међутим, када поверилац новчаног потраживања потражује затезну камату на износ главнице изражену у новим динарима важећим после 24.01.1994. године, дужан је да тај износ искаже у новим динарима.
Ово је потребно, јер се ради о различитим елементима на основу којих се утврђује висина стопе затезне камате према Закону о висини стопе затезне камате пре 24.01.1994. године и после 24.01.1994. године Наиме, стопа раста цена на мало, као критеријум за израчунавање висине стопе затезне камате пре 24.01.1994. године, била је изузетно висока у односу на стопу после 24.01.1994. године, када је дошло до стабилизације тржишта и до незнатног раста цена на мало у том периоду Према томе, када је главни дуг изражен у новим динарима тада се не може досудити затезна камата на те нове динаре по стопи из Закона о висини стопе затезне камате која је важила пре 24.01.1994. године, већ је поверилац у таквој ситуацији дужан да изврши обрачун затезне камате, да исту капитализира до 24.01.1994. године, те да исту изрази у новим динарима и на тај износ као и на износ главнице потражује затезну камату по Закону о висини стопе затезне камате