Из чињенице, да је потребна пратећа документација за пушку нестала, пратећи резоновање жалбе, произилазило би да другим доказима није могуће доказати постојање кривичног дела Противзаконитог располагања повереним оружјем из члана 222. КЗ СРЈ Овакво схватање, заправо, иде у правцу залагања за постојање одређених формалних доказних правила, што би, у конкретном случају, значило - ако је нестао лист личног задужења, да се више не може доказати да је оптужени уопште и био задужен пушком, а све то је у директној супротности са одредбом члана 16. ЗКП, којом је регулисан принцип слободне оцене доказа Према овој одредби, право суда и државних органа који учествују у кривичном поступку да оцењују постојање или непостојање чињеница није везано ни ограничено посебним формалним доказним правилима.
То значи да при оцени доказа суд није везан формалним доказним правилима о томе које услове један доказ по садржини мора да испуни и која количина и каквоћа доказа мора да постоји да би одређена чињеница морала или могла да се сматра доказаном.
На овај начин се долази до закључка да принцип слободне оцене доказа, заправо, представља један од предуслова за остваривање начела истине, као основног начела нашег процесног права Посматрано у изнетом смислу, наведено гледиште првостепеног суда - да се у недостатку потребне документације која се односи на задужење пушке, та иста чињеница може доказивати и другим - дозвољеним доказним средствима, не представља никакву контрадикторност, како то погрешно налази бранилац оптуженог, већ је такво гледиште у потпуном складу са одредбом члана 16. ЗКП. При томе ваља истаћи да су питања која се своде на правилност оцене изведених доказа првенствено чињенична питања