Према утврђеном чињеничном стању, тужиоци су као даваоци издржавања закључили 30.04.1993. године уговор о доживотном издржавању са сада пок. Д. Ћ. као примаоцем издржавања. Правноснажном пресудом Општинског суда у Бачкој Тополи, овај уговор је раскинут. У току трајања ове парнице, 15.11.1995. године Д. Ð. је закључио нов уговор о доживотном издржавању са овде туженим Д. М. на кога је одмах извршен пренос права својине на непокретностима обухваћеним овим уговором, као накнада за дато издржавање. Ниједном одредбом овог уговора није уговорена одговорност даваоца издржавања за евентуалне дугове примаоца издржавања. Д. Ћ. је умро, а предмет тужбеног захтева тужиоца се односи на накнаду трошкова које су тужиоци имали за његово издржавање.
Код тако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су правилно закључили да тужени није универзални сукцесор пок. Д. Ћ. и да с обзиром да то није уговорено, не одговара за дугове примаоца издржавања, због чега је такав захтев тужилаца правилно одбијен као неоснован.
Наиме, према одредби члана 119. Закона о наслеђивању који је важио у време закључења уговора о доживотном издржавању са туженим ("Службени гласник СРС" број 52/74), давалац издржавања не одговара после смрти примаоца издржавања за његове дугове, али се то може уговорити. У конкретном случају таква обавеза туженог као даваоца издржавања није уговорена, те тужени као сингуларни сукцесор примаоца издржавања не одговара за његове дугове, како су то правилно закључили и нижестепени судови."