Савезном уставном суду дата је иницијатива за покретање поступка за оцењивање сагласности одредбе члана 46. став 1. тачка 3. Закона о путним исправама југословенских држављана ("Сл. лист СРЈ", бр. 33/96, 12/98 и 44/99 са Уставом СРЈ.
Оспореном одредбом прописано је да ће орган коме је поднесен захтев за издавање путне исправе или визе одбити захтев ако утврди да лице које тражи издавање путне исправе или визе настоји да одласком у иностранетво избегне доспелу обавезу издржавања или доспелу имовинско- правну обавезу из брачног односа или односа родитеља и деце за коју постоји извршна исправа - на предлог заинтересованог лица или његовог стараоца, односно органа старатељетва.
Савезни уставни суд оценио је да се основано поставља питање да ли је оспорена одредба сагласна са Уставом СРЈ. Наиме, према схватању Савезног уставног суда, основано се поставља питање да ли се могу подвести под Уставом СРЈ утврђене разлоге због којих се савезним законом може ограничити Уставом СРЈ утврђено право грађанина да напусти СР Југославију и да се у њу врати будући да се ограничења тога права, на основу одредбе члана 30. став 2. Устава СРЈ може прописати само из разлога када је то неопходно за вођење кривичног поступка, спречавање заразних болести или за одбрану СР Југославије.