Наиме, према изреци побијане пресуде оптужени Ј. је управљајући путничким возилом „Опел“ угрозио јавни саобраћај и довео у опасност тело људи, поступајући супротно одредби чл. 45 ЗОБС-а, јер брзину кретања возила није прилагодио стању коловоза услед ледене кише која је падала, па је био прекривен ледом, те је при брзини кретања возила од 55,3 км/х изгубио контролу над возилом и прешао на своју леву коловозну траку где је дошло до заношења возила и десним бочним делом свог возила налетео на предњи чеони део путничког возила марке „БМВ“ чији је возач био сада пок. К., а његово возило је било заустављено на десној страни коловоза гледано из правца Пожаревца.На основу извршеног саобраћајно-техничког вештачења писмено мишљење Комисије вештака Институт је да се путничко возило „Опел“ кретало у смеру ка П. брзином од око 55,3 км/х у тренуцима непосредно пре незгоде, да је јасно на основу материјалних трагова да је на истом месту дошло до излетања возила „БМВ“ на леву страну пута, а које се пре тога такође кретало у смеру ка П, да су независно једно од другог изгубили контролу над возилима, да је до промене стања коловоза дошло непосредно испред места незгоде, а да је на делу пута од наплатне рампе до места незгоде коловоз био само влажан. До неконтролисаног кретања услед тако описане незгоде, промене квалитета и стања асвалтне подлоге може доћи, поготово у ситуацији када је коловозна трака којом су се пре тога кретала оба возила, била без одговарајуће ризле. Евентуално присуство возила из супротног смера и његово неконтролисано кретање, вештаци нису могли поуздано да потврде, нити одбаце, обзиром да на месту незгоде не постоје никакви материјални докази.На главном претресу саслушани вештак (саобраћане струке) је у свему остајући при већ датом налазу и мишљењу истакао неколико могућности:1) ако је коловоз био прекривен ледом и пре места саобраћајне незгоде, брзина кретања од 55,3 км/х, како је то утврђено вештачењем, била би неприлагођена;2) ако је коловоз био влажан од наплатне рампе до места незгоде, то не би била неприлагођена брзина. Из списа предмета постоје само подаци о стању пута конкретно на месту саобраћајне незгоде, а не постоје никакви подаци о стању коловоза пре места саобраћајне незгоде и стање пута се односи на постојање леда на коловозу. Нагле промене режима кретања возила по леденој површини у смислу кочења, прикочавања, дејства на управљачки механизам, или било која нагла промена режима може да доведе до неконтролисаног кретања возила независно од тога којом се брзином возило креће. То практично значи да би и у условима кретања брзином од око 55 км/х и наиласком на овакав део коловоза услед било које промене режима кретања, могло доћи и до неконтролисаног кретања у општем случају, па и у овом;3) уколико на коловозу пре места негоде није било леда, те се исти појавио непосредно на месту незгоде, (а ту је евидентно постојао, сходно извештају увиђајне екипе), такво стање коловоза возачи нису могли да очекују;4) међутим, уколико је лед постојао на релативно дужем путу пре места незгоде, тј. више стотина метара, односно најмање километар пред незгоду, у таквим околностима оптужени је сигурно могао да зна да је стање коловоза такво и да сходно томе подешава брзину кретања. Промена режима, било која промена стања квалитета коловоза може да утиче на измену путање кретања возила и мимо воље возача, а што пре свега зависи од разлике у та два стања, динамичној прерасподели тежишта возила, стању свих гума на возилу, њихове истрошености, њихове напумпаности и тд. и то само у околностима изненадне промене стања квалитета пута.У писмено датој допуни, Комисија вештака Института „Кирило Савић“ је изнела, да, полазећи од констатованих трагова излетања возила ван леве ивице коловоза, као и логичне путање с тим у вези, у тренуцима приближавања левој ивици коловоза у таквим околностима би за избегавање незгоде било потребно да се возило заустави на путу од око 32 м. У таквим околностима би дакле то било могуће да се реализује, при брзини кретања возила „Опел“, за брзине не веће од 30,2 км/х. Према томе, уколико је подлога пута на делу пре места незгоде на релативно дужем делу била иста, као и на месту незгоде, а како је описано од стране увиђајне екипе, прилагођена брзина би се кретала у оквирима до 30,2 км/х.Из списа овог предмета се утврђује да је вештачење извршио и вештак појединац који је дао свој налаз и мишљење у вези предметне незгоде, такав његов налаз и мишљење су изведени као доказ на главном претресу читањем, међутим, у образложењу пресуде се уопште не спомиње тај доказ, тако да је изостала било каква оцена за исти, па имајући у виду постојање одређених разлика између налаза и мишљења, датих од овог вештака, као и од Комисије вештака, очигледно је да је првостепени суд пропустио да примени одредбе чл. 250 и 251 ЗКП.Управо, налаз је као и свака чињеница у поступку подложан слободној оцени и критичкој анализи, тако да се у случају несагласности самих вештака о налазу, иста може отклонити поновним саслушањем вештака, коме предочити и претходни налаз.Што се тиче мишљења вештака, оно је њихово коначно опредељење у односу на предмет вештачења који треба да произилази и буде сагласан са налазом, као и извиђеним околностима, односно, са утврђеним чињеничним стањем. У случају противречности, сумње у дато мишљење или постојања других недостатака који се утврде, отклањање уочених мана је могуће поновним саслушањем вештака, а ако то није успело, онда се мора затражити мишљење других вештака.При томе, мишљење вештака суд мора да упореди са другим доказима и утврђеним чињеницама и да их оцени у вези са њима (чл. 347 ст. 2 ЗКП), па у случају да се не сагласи са другим мишљењем, може или мора, зависно од стања ствари, да тражи допуну вештачења, или ново вештачење.Оцењујући налаз и мишљење вештака Института као и допуну истог, првостепени суд их је прихватио, осим у делу да је до промене стања коловоза дошло непосредно испред места незгоде, не износећи јасне разлоге о томе, док је исказ вештака са главног претреса прихватио као тачан, налазећи да је дат у складу са принципом потпуности вештачења, објективно и у складу са правилима науке.Оцена дата за овај доказ нема подлогу у списима овог предмета и неразумљива је, због тога што је, као што је већ речено вештак изнео више варијанти, а првостепени суд наводи да не прихвата само једну, док остале занемарује не износећи оцену у вези истих.Све наведено указује да су за сада остале неутврђене одлучне чињенице у овој кривичној ствари - колико после наплатне рампе је почела да пада ледена киша, на ком растојању пре проклизавања је почела да пада ледена киша, да ли је коловоз истог тренутка када је почела да пада ледена киша, почео да бива клизав, да ли је коловоз на дужем делу пре проклизавања био прекривен ледом и тд..Предње је од значаја да би се могао дати одговор на питање да ли се лед појавио непосредно на месту незгоде, или је пак коловоз био прекривен ледом и пре места саобраћајне незгоде, евентуално и у којој дужини, те да ли у складу са тим има пропуста у радњама возача и у чему се исти састоје.Окружно ЈТ Пожаревац, Ктж.268/99.101 од 26.10.1999.Општински суд у Пожаревцу, К.261/96 од 2.02.1999.