Пре свега, Врховни војни суд, испитујући побијану пресуду поводом жалбе, а по службеној дужности у смислу члана 376.ЗКП, налази да је првостепени суд повредио кривични закон на штету оптуженог када је радње наведене у изреци првостепене пресуде правно квалификовао као крив
дело проневере у служби из члана 175. Став 1.КЗ СФРЈ учињено у стицају са крив.
делом противзаконите наплате и исплате из члана 185. Став 1. истог закона.
Наиме, по правилној примени кривичног закона инкриминисане радње оптуженог је требало правно квалификовати као крив.
дело злоупотребе службеног положаја из члана 174. Став 3.КЗ СФРЈ. Ово стога, јер је оптужени као конобар у Дому ЈНА у Загребу, дакле као службено лице, искористио своје службено овлашћење да наплати стварну цену угоститељске услуге утолико што је наплатио цену услуге изнад стварне и то у намери прибављања противправне имовинске користи коју је и прибавио у износу од 1,249000 динара. О крив.
делу противзаконите наплате и исплате из члана 185. Став 1.КЗ СФРЈ, које дело је посебан вид крив.
дела злоупотребе службеног положаја из члана 174. Став 1.КЗ СФРЈ, би могло бити речи у случају да оптужени противзакониту наплату пружених угоститељских услуга већем од стварне цене тих услуга није извршио у намери прибављања противправне имовинске користи.
А у конкретном случају, како то произлази и из изведених доказа, намера прибављања имовинске користи за себе и друге је евидентна, заправо она је и остварена. Осим тога, ваља истаћи и то да у конкретном случају не може бити речи ни о кривичном делу проневере у служби из члана 175. Став 1. КЗ СФРЈ, управо из разлога што је код оптуженог намера прибављања противправне имовинске користи постојала у време извршења противзаконите наплате. Кривично дело проневере у служби из члана 175. Став 1. КЗ СФРЈ би, у конкретној ситуацији, једино могло постојати да је оптужени извршио противправну наплату без намере прибављања противправне имовинске користи, а шта, како је већ речено, није случај, те да се та намера код њега јавља тек након тога, јер би тек тада било речи о новцу који му је поверен у служби. Стога је овај суд преиначио побијану пресуду у делу одлуке о кривици тако што је утврдио да је оптужени радњама ближе описаним у изреци побијане пресуде учинио крив.
дело злоупотребе службеног положај из члана 174. Став 3.КЗ СФРЈ.