Није допуштено уступање потраживања (цесија) по уговору између уступаоца са седиштем на територији републике члана бивше СФРЈ и пријемника са седиштем на територији СРЈ, ако тај уговор није у складу са прописима који регулишу промет робе и услуга са иностранством и прописима који ограничавају располагање одређеним стварима и правима на територији Републике Србије, када су те ствари и права предмет уступљеног потраживања
Суд: | Датум: 01.01.0001 | Број: ПсГ./.94 | |
Абстракт: |
Сагласно одредби из члана 336. ЗОО поверилац може уговором закљученим са трећим, пренети на овога своје потраживање, изузев оног чији је пренос забрањен законом или које је везано за личност повериоца, или које се по својој природи противи преношењу на другог.
Основ уговора о уступању неког потраживања је различит и према њему се одређују односи између уступаоца и пријемника.
У привредним односима основ цесије је по правилу теретни уговор.
Цитирана одредба садржи ограничења када се не могу цедирати одређена потраживања.
Од настанка СРЈ 27.04.1992. године, након што су се поједине републике отцепиле од бивше СФРЈ и стекле државност, заснован је већи број спорова пред привредним судовима у реализацији уговора о цесији закључених између уступаоца са седиштем на територији републике чланице бивше СФРЈ и пријемника са седиштем на територији СРЈ. Судови су различито поступали у одлучивању о основаности захтева пријемника (цесионара) против дужника (цесуса) привредних субјеката на територији СРЈ. Због овог је потребно уједначити судску праксу.
Проблем се своди на питање допуштености и судске заштите уговора о цесији закљученим између правних лица са седиштем у републикама, бившим чланицама СФРЈ и домаћих правних лица.
Будући да је основ цесије неки теретни уговор (промет робе или услуга). тај уговор (зависно од конкретне ситуације) најчешће значи илегални спољнотрговински промет, који се мора обављати у складу са прописима Закона о спољнотрговинском пословању, Закона о девизном пословању и другим подзаконским актима везаним за ово пословање.
С друге стране, у одређеним случајевима, ради се и о преносу ствари или права на територији Републике Србије, којим је ограничено располагање сагласно донетим уредбама о привременој забрани располагања одређеним непокретностима, покретним стварима и правима. а) Плаћање обавеза и наплаћивање потраживања према.
( иностранству врши се сагласно члану 18. Закона о спољнотрговинском пословању ("Службени лист СРЈ" бр. 46/92, 49/92, 16/93 и 24/94). Одлуци о компензационим пословима ("Службени лист СРЈ" бр. 51/92). члану 36 . Закона о девизном пословању ("Службени лист СРЈ" бр. 66/85 са каснијим изменама и допунама и "Службени лист СРЈ" бр. 27/92 са каснијим изменама и допунама). Одлуци о начину вршења платног промета са иностранством ("Службени лист. ( СФРЈ" бр. 9/92 и "Службени лист СРЈ" бр. 22/93 и 9/94) и Одлуци о условима под којима предузећа и друга правна лица.
( могу извршити пребијање дуговања и потраживања са иностранством ("Службени лист СФРЈ" бр. 17/90) .
Закљученим уговором о цесији, преносилац своје ненаплаћено потраживање (које очигледно није могао да реализује због.
( насталих ограничења отцепљењем од бивше СФРЈ, стицањем државности и настанком СРЈ) уступа цесионару са седиштем у.
( СРЈ, остварујући на тај начин одређене имовинске ефекте ван дозвољеног или противно дозвољеном спољнотрговинском.
( промету.
Пребијањем међусобних обавеза може доћи до гашења одређених потраживања чија се судбина мора решити деобним.
( билансом између отцепљених република и СРЈ. 6) Уредбом о привременој забрани располагања одређеним непокретностима ("Службени гласник РС" бр. 49/91, 55/91, 29/92 и 46/92) привремено је забрањено располагање непокретностима, покретним стварима и правима која се.
( налазе на територији Републике Србије, а чији су власници, односно корисници правна лица имаоци радњи на територијама.
( република које нису чланице Савезне Републике Југославије.
Акт и радње који су супротни овим одредбама после.
( 24.05.1991. године, су ништави. (Члан 4. Уредбе "Службени гласник РС" бр. 49/91) . Када су предмет уступљеног потраживања, ствари и права којим је ограничено располагање, тада уговор о уступању овог потраживања не може производити правно дејство због своје ништавости.
Све ове околности у споровима, чији је основ реализација уговора о уступању потраживања између означених субјеката, морају се у првостепеном поступку испитати.
Ради се о захтеву којим странка (тужени у случају неоспоравања захтева или признања) не може слободно располагати сагласно одредби из члана 3. ст. 3. ЗПП. Тада је суд овлашћен да изведе доказе и утврди чињенице у циљу утврђивања материјалне истине у складу са одредбом члана 7. ЗПП.
Поред материјално правног прописа из члана 436. ЗОО,(која се потраживања могу пренети уговором) у конкретним ситуацијама може доћи до примене и начела ограничења аутономије воље у погледу слободе уговарања сагласно члану 10. ЗОО, односно прекорачењу границе слободе уговарања из члана 49. ЗОО и недопуштености основа ако је противан принудним прописима, из члана 51. ЗОО. Према томе, зависно од чињеничног и правног основа такви уговори (цесије) су сагласно одредби из члана 103. ЗОО ништави, ако су противни принудним прописима, јавном поретку или добрим обичајима.
Уступање, потраживања, уговором-цесија