Министарство финансија Републике Србије . Пореска управа, Центар за велике пореске обвезнике, поднело је Уставном суду Републике Србије захтев за решавање сукоба надлежности између те управе и Трговинског суда у Београду.
У захтеву се наводи да је решењем Министарства финансија Републике Србије . Пореске управе, Центра за велике пореске обвезнике, у Београду, број 414.2Е/15.01.од 21. маја 2004. године предузећу Мобилне телекомуникације "Србија" БК.ПТТ, као извршенику, по основу јемства за обавезе "Астра банке" а. д., датог у поступку одлагања пореског дуга, утврђена обавеза плаћања једнократног пореза, који "Астра банка" а. д. није платила у роковима по решењу Републичке управе јавних прихода . Одељења за утврђивање и наплату Нови Београд број 414 Р/ЕШ.01 од 25. октобра 2001. године. Пореска управа је, ради обезбеђења доспелог пореског потраживања, донела решење број 433.67/2004.13 од 10. јуна 2004. године, о установљавању законског заложног права у корист Републике Србије, забраном преноса новчаних средстава преко свих динарских и девизних рачуна пореског обвезника. Међутим, Трговински суд у Београду је на предлог предузећа Мобилне телекомуникације "Србија" БК.ПТТ прихватио надлежност и у односу на оба наведена решења пореског управног органа одредио привремене мере, и то. решењем ВИ Р 379/04 од 28. маја 2004. године, забранио извршење решења Пореске управе 414.2Е/15.01.од 21. маја 2004. године, а решењем 7. Р 430/04 од 11. јуна 2004. године одредио привремену меру забраном извршења решења Министарства финансија Републике Србије . Пореске управе број 433.67/2004.13 од 10. јуна 2004. године, а решењем под истим бројем од 17. јуна 2004. године прихватио предлог о одређивању привремене мере и наложио Народној банци Србије . Одсеку принудне наплате Нови Београд да одмах по пријему тог решења изврши деблокаду свих динарских и девизних рачуна предлагача спроведену установљавањем законског заложног права у корист Републике Србије., У.захтеву се даље наводи да је Трговински суд у Београду, мимо законске надлежности, поступао у пореској ствари и доносио привремене мере забране извршења решења донетих у управном поступку од стране Пореске управе, јер је посебним Законом о пореском поступку и пореској администрацији предвиђена искључива надлежност пореског органа за решавање у поступку извршења пореских решења.
У одговору, Трговински суд у Београду се није изјаснио поводом захтева за решавање сукоба надлежности, већ је изнео чињенично стање у предметима.
У спроведеном поступку Уставни суд је утврдио.
Решењем Министарства финансија Републике Србије . Пореске управе, Центра за велике пореске обвезнике број 414.2Е/15.01.од 21. маја 2004. године обавезан је извршеник предузеће за Мобилне телекомуникације "Србија" БК ПТТ, Нови Београд, као јемац за обавезу "Астра банке" а. д. из Београда, дужника по решењу Републичке управе јавних прихода Нови Београд број 414 Р/ЕШ.01 од 25. октобра 2001. године, да плати номинални износ главног дуга и камате у износу, роковима и на начин ближе наведен у решењу, а под претњом принудног извршења, с тим да жалба не задржава извршење. На ово решење извршеник је изјавио жалбу другостепеном органу, 8. јуна 2004. године, по којој је поступак у току.
Решењем Трговинског суда у Београду ВИ Р 379/04 од 28. маја 2004. године . извршног судије у ванпарничном предмету, на предлог предлагача Мобилне телекомуникације "Србија БК.ПТТ" Београд, у том поступку као повериоца, против противника предлагача Републике Србије . Министарства финансија . Пореске управе, Центра за велике пореске обвезнике, одређена је привремена мера ради обезбеђења неновчаног потраживања, тако да се противнику предлагача, као дужнику, забрањује да изврши решење Министарства финансија Републике Србије . Пореска управа, број 414.2Е/15.01.од 21. маја 2004. године. Тим решењем забрањује се Народној банци Србије . Одсеку принудне наплате Нови Београд да спроведе поступак принудне наплате по наведеном решењу из средстава са свих рачуна предлагача и пренос истих у корист противника предлагача. Решењем је такође, одређено да ову привремену меру спроведе Народна банка Србије . Одсек за принудну наплату Нови Београд, да привремена мера остаје на снази до другачије одлуке суда или до правоснажног окончања парничног поступка који је предлагач дужан да покрене у року од 30 дана од дана пријема преписа решења и да приговор не задржава извршење. Из одговора Трговинског суда у Београду произлази да је у току поступак пред Републичким јавним тужилаштвом под бројем Гт 1916/04, у вези са овим предметом.
Министарство финансија Републике Србије . Пореска управа, Центар за велике пореске обвезнике је решењем број 433.67/2004.13 од 10. јуна 2004. године, ради обезбеђења наплате доспелог пореза по решењу од 21. маја 2004. године, установио законско заложно право у корист Републике Србије, као пореског повериоца . забраном преноса новчаних средстава преко свих динарских и девизних рачуна пореског обвезника отворених код банака, осим у сврху измирења обавеза по основу пореза и уписа забране у регистар блокираних рачуна предузећу за Мобилне телекомуникације "Србија" БК ПТТ, Нови Београд. Истим решењем је Народној банци Србије . Одсеку за принудну наплату Нови Београд наложено да одмах по пријему овог решења забрани пренос свих новчаних средстава преко свих динарских и девизних рачуна пореског обвезника отворених код банака осим у сврху измирења обавеза по основу пореза и изврши упис законског заложног права у регистар блокираних рачуна, те да законско заложно право траје до намирења пореског дуга или поништења пореског решења, с тим да жалба не задржава извршење решења. Поступак по жалби је у току пред другостепеним органом.
Трговински суд у Београду, извршни судија у ванпарничном предмету, на предлог предлагача Мобилне телекомуникације "Србија" БК.ПТТ из Београда, решењем 7. Р 430/04 од 11. јуна 2004. године одредио је привремену меру којом је противнику предлагача Републици Србији . Министарству финансија . Пореској управи, забранио да изврши решење Министарства финансија . Пореске управе . Центра за велике пореске обвезнике број 433.67/2004.13 од 10. јуна 2004. године, у целости, а Народној банци Србије . Одсеку за принудну наплату Нови Београд, забранио да спроведе поступак принудне наплате по наведеном решењу, односно установљавање законског заложног права у корист противника предлагача . забраном преноса новчаних средстава преко свих динарских и девизних рачуна отворених код банака по налогу предлагача. Истим решењем је одређено да привремена мера остаје на снази до другачије одлуке суда или до правоснажног окончања парничног поступка који је предлагач био дужан да покрене по решењу Суда ВИ Р 379/04, а да приговор изјављен на ово решење не задржава извршење. Приговор против тог решења је одбијен решењем Трговинског суда у Београду И Ипв. (И) бр. 385/04 од 21. јуна 2004. године.
Трговински суд у Београду је решењем 7. Р 430/04 од 17. јуна 2004. године, усвојио предлог предлагача Мобилне телекомуникације "Србија" БК.ПТТ из Београда и одредио привремену меру којом налаже Народној банци Србије . Одсеку принудне наплате Нови Београд да одмах по пријему тог решења изврши деблокаду свих динарских и девизних рачуна предлагача спроведену установљавањем законског заложног права у корист Републике Србије као пореског повериоца по основу решења Министарства финансија . Пореске управе . Центра за велике пореске обвезнике број 433.67/2004.13 од 10. јуна 2004. године. Овим решењем наложено је Народној банци Србије да одмах по пријему решења брише уписано законско заложно право у корист Републике Србије. Решавање по приговору је у току пред Трговинским судом у Београду.
Предузеће Мобилне телекомуникације "Србија" БК.ПТТ, Београд, поднело је тужбу Трговинском суду у Београду против тужене Републике Србије . Министарства финансија, ради утврђења да не постоји правни однос јемства између тужиоца и туженог по коме је тужилац јемчио туженом извршење обавезе "Астра банке", а. д. Београд, по основу једнократног пореза на екстра доходак и екстра имовину стечену искоришћавањем посебних погодности; као и да не постоји право туженог да врши наплату пореза од тужиоца као пореског јемца, што је тужени дужан да призна и трпи; да тужени тужиоцу исплати тужбом одређене износе на име дуга по решењу туженог број 433.3/288 од 12. децембра 2003. године, као и тужбом ближе наведени износ на име накнаде штете и изгубљене добити а све са одговарајућом законском каматом.
Према члану 125. став 1. тачка 4. Устава Републике Србије, Уставни суд одлучује о сукобу надлежности између судова и других органа. Поступак одлучивања о сукобу надлежности између судова и других органа прописан је одредбама чл. 26. до 29. Закона о поступку пред Уставним судом и правном дејству његових одлука ("Службени гласник РС", бр. 32/91 и 67/93), према којима Уставни суд о насталом сукобу одлучује независно од тога у којој фази се налази поступак пред државним органом, односно судом.
Поступајући у оквиру своје уставне надлежности, Уставни суд је, на основу наведених чињеница, констатовао да постоји сукоб надлежности између Пореске управе, као органа управе у саставу Министарства финансија и Трговинског суда у Београду у погледу извршења решења о наплати утврђене пореске обавезе. Наиме, Министарство финансија . Пореска управа је донело решење број 414.2Е/15.01.од 21. маја 2004. године и решење број 433.67/2004.13 од 10. јуна 2004. године. Оба решења Управе су донета у поступку извршења . наплате пореза по пореско управним актима, на основу одредаба Закона о пореском поступку и пореској администрацији и Закона о општем управном поступку. Трговински суд је донео решење, Р. 397/04 од 28. маја 2004. године и решења, Р. 430/04 од 11. и 17. јуна 2004. године о одређивању привремених мера, с позивом на одредбе Закона о извршном поступку, које су управљене према пореском органу као доносиоцу акта, забраном извршења пореско управних решења, са налогом мера спречавања дејства тих решења. Из наведеног, Уставни суд је утврдио да су у погледу истог садржаја решавања и управни орган и суд прихватили надлежност, односно да је дошло до тзв. позитивног сукоба надлежности.
У циљу решавања насталог сукоба надлежности између Пореске управе и Трговинског суда, Уставни суд је утврдио.
Устав Републике Србије утврђује да извршна власт припада Влади; да судска власт припада судовима (члан 9. ст. 3. и 4); да је свако дужан да плаћа порезе и друге дажбине утврђене законом (члан 52); да Република Србија уређује и обезбеђује финансијски систем; контролу законитости располагања средствима правних лица, и организацију, надлежност и рад републичких органа (члан 72. став 1. тач. 4, 8. и 11). Чланом 94. ст. 1. до 4. Устава, утврђено је да послове државне управе обављају министарства; да министарства, између осталог, решавају у управним стварима, врше управни надзор и обављају друге послове утврђене законом; да су министарства самостална у вршењу Уставом и законом утврђених надлежности; да се за обављање одређених послова државне управе образују органи управе у саставу министарства, а за вршење стручних послова образују се посебне организације.
Члан 122. Устава утврђује да државни органи и организације које врше јавна овлашћења могу у појединачним стварима решавати о правима и обавезама грађана или, на основу закона, примењивати мере принуде и ограничења, само у законом прописаном поступку у коме је свакоме дата могућност да брани своја права и интересе и да против донесеног акта изјави жалбу, односно употреби друго законом предвиђено правно средство. Чланом 124. став 3. Устава, утврђено је да о законитости коначних појединачних аката којима државни органи и организације које врше јавна овлашћења решавају о правима или обавезама, одлучује суд у управном спору, ако за одређену ствар није законом предвиђена друга судска заштита.
Законом о једнократном порезу на екстра доходак и екстра имовину стечене искоришћавањем посебних погодности ("Службени гласник РС", број 36/2001) уведен је једнократни порез на екстра доходак и екстра имовину, који су стечени искоришћавањем посебних погодности, као ванредни приход буџета Републике (члан 1). Принудна наплата пореза спроводи се на основу сходне примене одредаба закона којим се уређује порез на доходак грађана, односно порез на добит предузећа, уколико овим законом није друкчије одређено (члан 22).
Законом о пореском поступку и пореској администрацији ("Службени гласник РС", бр. 80/02, 84/02, 27/03, 70/03 и 55/04), уређен је поступак утврђивања, наплате и контроле јавних прихода на које се овај закон примењује, порески поступак и права и обавезе пореских обвезника и образована Пореска управа, као орган управе у саставу Министарства финансија и економије и уређена њена надлежност и организација (члан 1). Овај закон се примењује на све јавне приходе које наплаћује Пореска управа, ако другим пореским законом није друкчије уређено (члан 2). Одредбом члана 3. Закона, одређен је однос према другим законима, тако да ако је другим законом питање из области коју уређује овај закон уређено на друкчији начин, примењиваће се одредбе овог закона, а ако овим законом није друкчије прописано, порески поступак се спроводи по начелима и у складу са одредбама закона којим сс уређује општи управни поступак.
Чланом 10. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, одређује се садржина пореско.правног односа као односа јавног права који обухвата права и обавезе у пореском поступку Пореске управе, с једне и физичког, односно правног лица, с друге стране. Одредбом члана 11. Закона, између осталог, прописано је да Пореска управа обавља послове државне управе који се односе на вођење првостепеног и другостепеног пореског поступка. Закон уређује у члану 64. ст. 1. до 3. поступак наплате пореза, који је редован или принудан, с тим да се редовна наплата пореза врши по доспелости пореске обавезе, а принудна наплата се предузима када доспела пореска обавеза није намирена до истека рока доспелости. Законом је предвиђено и обезбеђење извршења пореске обавезе прописивањем привремених мера обезбеђења наплате пореза (члан 66); средстава обезбеђења наплате пореског дуга (члан 74) и залоге као средства обезбеђења пореског потраживања у принудној наплати (члан 86).
Одредбом члана 86. став 2. истог закона одређено је да је порески поверилац, у смислу овог закона, Република. Чланом 95. став 2. Закона прописано је да се решење о принудној наплати пореза и споредних пореских давања из новчаних средстава пореског обвезника извршава на начин уређен законом којим се уређује платни промет. Чланом 140. ст. 1, 3. и 4. Закона прописано је да се против пореског управног акта којим је одлучено о појединачним правима и обавезама из пореског правног односа може поднети жалба, да се против коначног пореског управног акта може покренути управни спор, ако законом није друкчије прописано и да се тужба у управном спору може поднети, као да је жалба одбијена, и онда када подносилац тужбе истакне да о његовој жалби одлука није донета у законском року. Пореска управа је према члану 160. став 1. тачка 4. Закона надлежна да врши утврђивање пореза у складу са законом и врши редовну и принудну наплату пореза и споредних пореских давања.
Из изложених законских одредаба следи да су наплата пореза, како редовна тако и принудна, као и средства обезбеђења у вези са наплатом, у целини стављени у надлежност Пореске управе.
Закон о платном промету ("Службени гласник РС", бр. 63/01, 42/02, 27/03, 130/03 и 29/04) у члану 47. став 1. тачка 1. прописује да се принудна наплата с рачуна клијента врши, између осталог, и на основу извршних решења пореског органа.
Члан 3. Закона о општем управном поступку ("Службени лист СРЈ", бр. 33/97 и 31/01) прописује да одредбе закона којима сс, због специфичне природе управних ствари у појединим управним областима, прописују неопходна одступања од правила опште управног поступка, морају бити у сагласности са основним начелима утврђеним овим законом.
Закон о извршном поступку ("Службени лист СРЈ", бр. 28/2000, 73/2000 и 71/2001) у члану 1. став 2. прописује да се одредбе овог закона примењују и на принудно извршење одлуке донесене у управном или прекршајном поступку која гласи на испуњење новчане обавезе, осим ако је за то извршење или обезбеђење законом одређена надлежност другог органа. Како Закон о пореском поступку и пореској администрацији уређује да се поступак утврђивања, наплате и контроле јавних прихода, као и принудна наплата утврђеног пореза врши административним путем, а да редовну и принудну наплату пореза и споредних пореских давања врши Пореска управа, која је надлежна и да обезбеђује извршење пореске обавезе, то се искључује примена члана 266. става 2. Закона о општем управном поступку, којим је прописано да се извршење ради испуњења новчаних обавеза спроводи судским путем, а тим је искључена и примена Закона о извршном поступку.
Законом о управним споровима ("Службени лист СРЈ", број 46/96) прописано је да у управним споровима судови одлучују о законитости аката којима државни органи и предузећа или друге организације које врше јавна овлашћења решавају о правима или обавезама физичких лица, правних лица или других странака у појединачним управним стварима (члан 1); да се управни акт може побијати ако у акту није или није правилно примењен закон, други пропис или општи акт, ако је акт донео ненадлежни орган и ако у доношењу акта није поступљено по правилима поступка, а нарочито што чињенично стање није правилно утврђено, или што је из утврђених чињеница изведен неправилан закључак у погледу чињеничног стања (члан 10), и да о тужбама против управних аката других органа и организација, одлучује суд одређен републичким законом (члан 17. став 3).
Према члану 17. став 1. тачка 1ђ) Закона о судовима ("Службени гласник РС", бр. 46/91, 60/91, 18/92 и 71/92) који се примењује у смислу члана 84. Закона о уређењу судова ("Службени гласник РС", бр. 63/01, 42/02, 27/03, 130/03 и 29/04), Врховни суд одлучује у првом степену у управним стварима, уколико законом није друкчије одређено.
Из наведених уставних и законских одредаба и утврђених чињеница, по оцени Уставног суда, произлази да је извршење и обезбеђење извршења пореског управног акта у надлежности државне управе, коју врши Пореска управа, као орган управе у саставу Министарства финансија. По својој природи пореско.правни однос и порески акти су јавно.правног карактера, а Законом о пореском поступку и пореској администрацији, као посебним законом, одређена је надлежност државног управног органа за решавање у свим фазама поступка.
Судску контролу законитости управних аката донетих у вршењу државне власти у пореском поступку може вршити само суд у управном спору, а то је у конкретном случају Врховни суд Србије.
Трговински суд је, у конкретном случају, супротно закону, прихватио да одлучује о привременим мерама, и преузео управну, односно управно.судску надлежност, јер је непосредно налогом према доносиоцу аката забранио извршења пореских управних аката и одредио друге мере спречавања извршења. На тај начин овај суд је повредио и начело поделе власти прописано чланом 9. Устава.
Према томе, по оцени Уставног суда, за поступак наплате једнократног пореза на екстра доходак и екстра имовину стечену искоришћавањем посебних погодности и за обезбеђење извршења наплате овог пореза надлежна је, Пореска управа, а не Трговински суд у Београду.