Првостепени суд налази да треба поћи од тога да својство странке може имати само постојећи субјект. Обе странке морају бити тачно одређене.
У погледу одређивања странке меродавна је изјава, а не воља. Странка, дакле, није онај ког је тужилац хтео да учини странком, него окај који је у тужби наведен као странка. Означење странке може бити предмет тумачења. Нетачно навођење имена и друтих података треба да буде исправљено по службеној дужности у току парнице.
Међутим, промене у означену туженог, којом се прелази са једног постојећег субјекта на другн, није по свом смислу обична исправка него има значај субјективног преиначења тужбе (члан 192. ЗПП). Од нетачног означења треба разликовати случај погрешно управљање тужбе.