Нижестепени судови су становишта да умешач на страни туженог не спада у круг овлашћених лица за подношење предлога за понављање поступка, јер до правноснажности одлуке није стекао својство умешача. При томе, првостепени суд дозвољава, да би предлагач то својство могао стећи као јединствени супарничар, али само под условом да му је посебним решењем претходно признат статус умешача. Међутим, предлагачу својство умешача није признато, па он ни као јединствени супарничар није овлашћен да тражи понављање поступка. Стога је на темељу одредбе члана 425. ЗПП, његов предлог за понављање поступка одбачен као недозвољен.Основано се ревизијом указује да оваква одлука нижестепених судова нема правно утемељење.Законом о парничном поступку је допуштена могућност ступања умешача у парницу и након правноснажности одлуке о тужбеном захтеву. То је изричито прописано одредбом члана 209. ЗПП.У том случају умешач је дужан да првостепеном суду достави поднесак са изјавом о ступању у парницу и ванредни правни лек против правноснажне одлуке.Изјава о ступању умешача и ванредни правни лек се морају истовремено доставити првостепеном суду. То се може учинити у форми заједничког - једног, или посебних поднесака.Подносилац ревизије је удовољио овој законској обавези, јер је у самом предлогу за понављање поступка означио да исти подноси као умешач на страни туженог. У таквој чињеничној ситуацији првостепени суд је морао заказати рочиште на које ће позвати парничне странке и умешача.Странкама се са позивом на рочиште морао доставити изјављени правни лек са изјавом умешача да у парницу ступа на страни туженог. На том рочишту суд узима изјаве странака о приступању умешача, утврђује да ли исти има правни статус јединственог супарничара из члана 201. ЗПП и потом одлучује да Х ће умешачу допустити учешће у парници.Уколико нађе да умешач има статус јединственог супарничара, а тиме и правни интерес за мешање, суд ће донети решење којим истом дозвољава учешће у парници и потом применом законских одредби о уложеном правном леку поступити по истом. У противном, ако се решењем одбије учешће умешача, првостепени суд мора сачекати да та одлука постане правноснажна и тек потом може донети решење којим ће изјављени правни лек одбацити као недозвољен.У конкретном случају није поступљено на описани начин.Првостепени суд је без одржавања рочишта и испитивања правног интереса, односно постојања статуса јединственог супарничара умешача, одмах донео решење којим је његов предлог за понављање поступка одбацио као недозвољен.Оваквим поступком првостепеног суда повређене су одредбе члана 206. ст. 1. и 3, члана 207. ст. 2. и 3. и члана 209. ЗПП. На овај пропуст првостепеног суда је указано у жалби, али они нису санкционисани од стране другостепеног суда. На то се указује и у ревизији.Стога су првостепена и другостепена одлука донете уз битну повреду из члана 354. став 1. ЗПП.