(Чл. 9. Закона о промету непокретности чл. 30. Закона о основним.
својинскоправним односима).
Предмет спора у овој парници је захтјев тужиље да се у односу на туженог утврди да је по основу уговора о удруживању средстава од 31.10.1991. године, кога је закључила са правним претходником туженог, постала власник пословног простора Л15 површине 12, 05м2 у приземљу зграде "Бања Лука 1" и да се тужени обавеже на издавање табуларне исправе, као и на предају спорног пословног простора.
Неспорно је да су тужиља и ПП "Инграм" правни претходник туженог 31.10.1991. године закључили уговор кога су именовали као "уговор о удруживању средстава".
У проведеном поступку је утврђено да је предмет овог уговора управо спорни пословни простор, да су странке утаначиле да ће продавац (овђе ПП "Инграм") до 30.6.1992. године изградити спорни пословни простор и предати га купцу (овђе тужиљи), да се тужиља, као купац, обавезала да ће продавцу у року од 8 дана по испостављеном рачуну платити "цјелокупну цијену пословног простора" у износу од 1.081.030 тадашњих динара и да су уговорне странке утаначиле и правне посљедице у случају неизвршења или неблаговременог извршења уговорних обавеза.
Полазећи од смисла уговорених утаначења странака другостепени суд је, противно ревизионим наводима тужиље, правилно закључио да се овђе ради о уговору о удруживању средстава ради изградње спорног пословног простора без обзира што су странке склопљени уговор тако назвале, већ о уговору о продаји спорног пословног простора и да се спорни однос има разријешити на основу прописа који регулишу промет непокретности на основу купопродајног уговора и прописа који регулишу стицање права својине на непокретностима на основу правног посла.
Врховни суд Српске, Рев.127/98 од 11.12.1998