У овом спору тужилац захтева доспелу камату на правноснажно досуђени износ накнаде штете која представља разлику између стопе затезне камате која је призната тужиоцу у претходној парници и стопе повећане затезне камате до којег повећања је дошло после закључења главне расправе у претходној парници.
Нижи судови су удовољили таквом тужбеном захтеву и досудили тужиоцу износ који представља разлику између раније досуђене и повећане стопе затезне камате и то за раздобље од дана повећања стопе затезне камате (који после дана закључења главне расправе у претходној парници) па до дана кад је тужени исплатио тужиоцу главницу која се састоји од досуђене накнаде штете.
По налажењу овог суда поступак нижих судова на основу којег су прихватили тужбени захтев у погледу главне ствари у овој парници који се односи на захтев по основу повећане стопе затезне камате које у супротности с правилном правоснажности које садржи забрану поновног суђења о истој ствари.
То стога, јер је по схватању овог суда-чинидба плаћања затезне камате правно дељива, па кад се тужбеним захтевом остварује само део потраживања затезне камате (затезне камате по одређеној стопи) онда у односу на остатак-затезне камате за разлику у висини стопе (између прописане и досуђене) захтева нема, а будући да нема захтева нема ни одлуке, па не може наступити ни правоснажност, тако да пресуда о захтеву којим се остварују затезне камате по одређеној стопи не представљају сметњу, да се ради остваривања затезне камате за разлику у висини стопе покрене нова парница-посебно имајући у виду да такав захтев тужилац у овом случају није ни могао истакнути у претходној парници с обзиром да је повећање стопе затезне камате наступило после закључења главне расправе у ранијем поступку.
Нижи судови су правилно применили материјално право у спору, јер су тужиоци досудили износ по основу повећане стопе доспеле затезне камате за раздобље од дана повећања стопе затезне камате до дана исплате главнице од стране туженог као дужника која одлука се заснива на правилној примени новелиране одредбе чл. 277. тач. 1. ЗОО ("Сл. л.
СФРЈ", бр. 29/78, 39/85. и 46/85.).