Према утврђеном чињеничном стању, предлагач је сувласникна 2/3, а противник предлагача на 1/3 дела непокретне имовине коју чини стамбена зграда са гаражом постојећа на кат. парцели бр. 4424 КО Т., кат. парцеле бр. 3156/1 КО Б. са викендицом на тој парцели, кат. парцела бр. 522/2 и 521, обе у КО О. и кат. парцела бр. 2961, 8730 и 8731, све у КО М. Стамбена зграда и гаража чине једну грађевинску целину.Стамбена зграда није физички дељива у складу са сувласничким уделима странака. Предлагач има у власништву другу стамбену зграду, која задовољава стамбене потребе њеног породичног домаћинства, док противник предлагача са мајком станује као подстанар.Учесници нису постигли споразум о начину деобе, а нису се ни сагласили да се стамбена зграда догради и реконструише у циљу оспособљавања за физичку деобу.Код таквог стања ствари, правилно су нижестепени судови нашли да деобу треба извршити тако да противнику предлагача на име њеног сувласничког удела припадне у искључиву својину стамбена зграда са гаражом, са одговарајућим правом коришћења кат. парцеле на којој се она налази, а да сва остала непокретна имовина припадне предлагачу у искључиву својину, уз обавезу противника предлагача да предлагачу на име веће противвредности имовине која јој је припала у деоби, исплати износ од 165.101,00 динар. Овако извршена деоба у складу са одредбама чл. 148-154. Закона о ванпарничном поступку и са чланом 16. Закона о основама својинско-правних односа, па су ревизијски наводи о погрешној примени материјалног права неосновани.Према члану 153. став 2. Закона о ванпарничном поступку, приликом одлучивања коме треба да припадне одређена ствар, суд ће нарочито имати у виду посебне потребе одређеног учесника због којих та ствар треба да припадне управо њему. У складу са тим, правилно је одлучено да стамбена зграда припадне противнику предлагача у целости, с обзиром на њене посебне потребе за решењем свог стамбеног питања.Околност што је предлагач већински власник, без утицаја је, јер је она намирена у другој имовини сразмерно свом сувласничком уделу, а постоји и обавеза противника предлагача да јој исплати одређени новчани износ.тање уређења начина коришћења заједничке катастарске парцеле на којој је подигнута стамбена зграда која је предмет деобе, а на којој предлагач већ има своју кућу, странке могу решити у посебном поступку у складу са одредбама чл. 141-147. Закона о ванпарничном поступку, па су ревизијски разлози везани за ове околности такође неосновани.