Трошкови кривичног поступка који су настали по преузетом кривичном гоњењу оштећене као тужиоца, након одустанка Окружног јавног тужиоца од кривичног гоњења, а односе се на трошкове вештачења саобраћајно-техничке и медицинске струке са доприносима, спадају у трошкове кривичног поступка из члана 95. став 2. тачка 1. ЗКП.
Одредбом члана 99. став 1. ЗКП, прописано је да, кад се обустави кривични поступак или кад се донесе пресуда којом се окривљени ослобађа од оптужбе или којом се оптужба одбија, изрећи ће се у решењу, односно пресуди да трошкови кривичног поступка из чл. 95. ст. 2. тач. 1. до 5. овог Закона, као и нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца падају на терет буџетских средстава суда, осим у случајевима одређеним у ставу 2. и 3. истог члана, односно, када се ради о свесно поднетој лажној пријави, као и о случају када постоји обавеза приватног тужиоца да сноси трошкове кривичног поступка.
Даље, чланом 97. став 1. ЗКП, предвиђено је да оштећени као тужилац сноси трошкове кривичног поступка које проузрокује својом кривицом.
По оцени Врховног суда у конкретном случају не ради се ни о једној ситуацији о којима је напред било речи, када је законом предвиђено да је оштећени као тужилац дужан да сноси трошкове кривичног поступка, па у смислу чл. 99. ст. 1. ЗКП, трошкови кривичног поступка из чл. 95. ст. 2. тач. 1. до 5. истог Закона, у које спадају и трошкови исплаћени на име вештачења падају на терет буџетских средстава.
Ово без обзира што је у овом поступку донета ослобађајућа пресуда, којом је окривљени на основу члана 350. тач. 3. ЗКП, ослобођен од оптужбе за кривично дело тешко дело против безбедности саобраћаја из члана 201. став 3. у вези са чланом 195. став 3. у вези са ставом 1. КЗ РС које му је стављено на терет оптужницом оштећене као тужиоца.