Наиме, онај који мисли да је земљишно-књижним одлукама или уписима у земљишну књигу повређен у књижном праву, може исте побијати двема разним правним средствима.
Против земљишно-књижних одлука може изјавити жалбу (рекурс) а против земљишно-књижних уписа има правно средство тужбу.
Повређени, дакле може бирати да ли ће се служити правним леком против одлуке или тужбом против уписа.
Земљишнокњижни уписи побијају се земљишно-књижним брисовним тужбама.
Из свега следи како је то правилно закључио и првостепени суд, да брисање уписа права власништва извршеног по решењу Општинског суда од 18.05.1993. године, истог дана, дакле 18.05.1993. године, а на основу уговора о доживотном издржавању од 12.11.1992. године, предлагач не може остварити на начин на који то захтева у овом предмету тј. молбом ради брисања уписа, о што се пред истим судом води парница ради поништаја уговора на основу кога је извршен упис.
Укњижба, а то је и упис брисања права својине, може се дозволити једино на основу јавних или таквих приватних исправа на којима је потписе оверио суд.
Изузетно, уписи се врше и на основу Закона, међутим, такав изузетак не постоји у конкретном случају и без да ли е било основа за упис права својине у корист лица на које је пренето право својине.