Основано се тужбом указује да у ставу 2. диспозитива решења, а који се односи на трошкове преноћишта за пословног партнера из иностранства у хотелу у време одржавања сајма нису дати јасни и потпуни разлози ни у првостепеном ни у другостепеном решењу, због Чега се не прихватају трошкови плаћања преноћишта ино партнеру, ако су заиста оправдани одговарајућом документацијом, јер по ставу Врховног суда Србије, овакви трошкови сматрају се трошковима репрезентације, а не приходима физичког лица, поготово не странца, на које би се плаћао порез на лична примања из члана 101. Закона о порезу на доходак грађана ("Службени гласник РС", бр. 43/94.48/99), у вези члана 98. истог Закона.