Из рјешења туженог Министарства од 29.5.1995. године произилази да је уговор о замјени предметног стана поднесен тужиоцу ради давања сагласности за замјену још 1994. године, а из поменуте пресуде Основног суда Б.Л. слиједи да је К.И. (уговорној странци) отказан уговор о коришћењу тога стана 1996. године (у образложењу пресуде стоји да је тужба којом се тражи отказ уговора о коришћењу стана поднесена 2.01.1996. године).
Код таквог стања ствари, овај суд налази да је доношење те пресуде без утицаја на право К.И. на замјену предметног стана - с обзиром на одредбе члана 33. став 1. тачка 3. Закона о стамбеним односима ("Сл. лист СР БиХ" бр. 14/84 - пречишћени текст, 12/87 и 36/89, те "Сл. гласник РС", бр. 19/93) из којих произилази да давалац стана на коришћење може одбити давање сагласности на замјену стана по основу отказа уговора о коришћењу стана само ако је тај отказ услиједио прије подношења уговора о замјени стана на сагласност даваоцу стана на коришћење, а што значи да то право није могуће и након тога, како то у суштини правилно налази и тужена страна).
ЦЈЕНА СТАНА И ОТКАЗ УГОВОРА О КОРИШЋЕЊУ СТАНА.
Чл. 33. Ст. 1. Тач. 3. Закона о стамбеним односима