Štampa Верзија за штампу

Наследничка изјава о одрицању од наслеђа у корист одређеног наследника, сматра се као изјава о пријему наслеђа и уступању свог наследног дела

Суд: Врховни суд Србије*   Датум: 16.02.2004 Број: Рев.3298/99
Абстракт:

Према РАЗЛОЗИма побијаног решења, у поступку расправљања заоставштине покојне А. преминуле 11.02.1994. године. на наслеђе су позвани њени законски наследници-супруг М. и кћерке Р. 3. и С. На рочишту за расправљање заоставштине 3. 11. 1994. године кћерке оставиле дале су изјаву да се прихватају наследства и да своје наследне делове уступају свом оцу М. који се прихватио наследства на заоставштини, а која се састоји од једнособног стана површине 55 м" у дворишној кући и од дограђеног дела те куће, као накнадно пронађене имовине.
Кћерка оставиље наследила учесника Р. Б. је лично потписала наследну изјаву дату на записнику са рочишта од 3. 11. 1994. године о прихватању наслеђа и о уступању свог наследног дела оцу, као законском наследнику Нижестепени судови су полазећи од датих наследничких изјава наследних учесника-кћерки и супруга покојне А. правилно закључили да су се стекли услови да се на описаној заоставштини за наследника на основу закона огласи супруг оставиле М. Дате РАЗЛОГе о томе прихвата и овај суд Неосновано наследна учесница Р. у ревизији наводи да се, прихватајућу се наслеђа, сагласила да њен отац само доживотно користи непокретност која је предмет наслеђивања.
Ови наводи, по правилној оцени другостепеног суда, у супротности су са датом наследничком изјавом на рочишту од 3. 11. 1994. године коју је учесница Р. лично потписала-да се прихвата наслеђа и да уступа свој наследни део оцу.
Таква њена изјава се не сматра одрицањем од наслеђа, већ о примању наслеђа и о уступању свог наследног дела и не може се опозвати, у смислу члана 134. став 2. и члана 136. став 1. Закона о наслеђивању, који је био у примени у време отварања спорног наслеђа.
С обзиром на то, без значаја су остали наводи ревизије о томе да је наслеђеном имовином отац наследне учеснице касније располагао тестаментом као и уговором о доживотном издржавању Ов. 1048/95 од 8. 12. 1995. године и да се о том уговору води парница.
Стога су неосновани наводи ревизије да је побијано решење засновано на погрешној примени материјалног права Наследничка изјава