Решењем првостепеног суда одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да туженик престане да јој изриче забране обрађивања парцела.Другостепени суд је одбио као неосновану жалбу тужиљину и потврдио је првостепено решење.Доказима је утврђено да је туженик усмено упозорио тужиљу преко трећих лица да не обрађује његову парцелу, а поменута битна чињеница је утврђена саслушањем странака и сведока.На бази правилно утврђеног чињеничног стања суд је правилно применио материјално право налазећи да је тужбени захтев неоснован и да у радњи туженика нема акта сметања.Наиме, радња туженика у конкретној ситуацији јесте само упозорење изречено тужиљи а не изрицање какве вербалне забране уз на пример претњу која би произвела престанак државине на парцелама.Дакле, правилна је одлука првостепеног суда, те је жалба тужиоца неоснована.