Одредбама члана 169. став 1. и 3.Закона о управном поступку прописано је да су органи дужни издавати уверења , односно друге исправе о чињеницама о којим воде службену евиденцију , које морају бити сагласне подацима те евиденције , а под службеном евиденцијом , у складу са ставом 4. тог члана , подразумевају се евиденције које су успостављене законом или другим прописима или општим актом институције која има јавне овласти , односно друге правне особе и институције. Преузетим Законом о матичној евиденцији о осигураницима и уживаоцима права из пензијског и инвалидског осигурања („Службени лист СФРЈ“, број 34/79 и 68/88) установљена је матична евиденција о осигураницима и уживаоцима права из пензијског и инвалидског осигурања са подацима прописаним у том закону , који води носилац пензијског и инвалидског осигурања., У.матичну евиденцију , између осталих података , у складу са одредбама чланова 9. и 21. Закона о матичној евиденцији , уносе се и подаци о стажу осигурања , а носилац осигурања је дужан да осигуранику на његов захтев изда уверење о тим подацима унесеним у матичну евиденцију (члан 31. истог закона).Из свих ових законских одредаба следи да је тужени за тужиоца могао издати само онакво уверење о његовом стажу осигурања које је у складу са подацима матичне евиденције односно дати само такве податке., У.поступку који је претходио доношењу оспореног решења , увидом у матичну евиденцију коју води тужени утврђено је да у тој евиденцији нема уопште података о тужиочевом стажу осигурања ни о пензијском стажу , односно да је тај стаж 00 (према одредбама члана 21. став 2. Закона о приватизацији предузећа „Службене новине Федерације БиХ“, број 27/97 у вези са чланом 2. Закона о утврђивању и остваривању тражбина грађана у поступку приватизације „Службене новине Федерације БиХ“, број 27/97, број бодова за сертификат на темељу општег потраживања зависи од година стажа осигурања), па се тужиоцу није ни могло издати уверење о висини стажа осигурања који он наводи да има нити извршити исправка износа тражбине по том основу на начин како то прописују одредбе члана 14. Закона о утврђивању и остваривању тражбина грађана у поступку приватизације. Тужилац у тужби и сам наводи да је целокупни његов стаж осигурања и пензијски стаж осигурања и пензијски стаж евидентиран код бившег ССНО у Б., а не код туженог , само сматра да му и поред тога припада право да му се у општа потраживања призна и тај стаж из разлога које у тужби наводи , посебно због тога што му је у РБиХ у марту 1992. године признато право на пензију , што , међутим , није , нити може бити основ за усвајање захтева за утврђивање стажа осигурања као потраживања грађана у поступку приватизације. Ово из разлога што је прописима донесеним у току рата и након тога , а сада у Закону о пензијском и инвалидском осигурања (члан 139. до 141.) војним осигураницима припадницима бивше ЈНА , држављанима Босне и Херцеговине , само признато право на исплату пензије која им је раније призната по прописима о пензијском и инвалидском осигурању војних осигураника и којим је ограничена висина тим прописима одређене пензије , али то нема никаквог значаја за питање које је предмет овог спора нити се у односу на тужиоца због тога могу изменити подаци у тужениковој матичној евиденцији на основу које је он дао Заводу за платни промет и тужиоцу податке о тужиочевом стажу осигурања.