Министарство правде. Васпитно поправни дом за малолетнике у, К. јер у току поступка нису пружили доказе да су вршили надзор над малолетником на начин на који су обавезани или да би штета настала и при брижљивом вршењу надзора а сходно члану 167. ЗОО
Пресудом првостепеног суда обавезани су тужени а међу њима и Република Србија. Министарство правде. Васпитно поправни дом за малолетнике да плате тужиоцу на име накнаде штете износе наведене у изреци пресуде.
Пресудом другостепеног суда одбијена је као неоснована жалба тужене Републике Србије и потврђена првостепена пресуда.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је изјавио ревизију.
Врховни суд Србије је својом пресудом одбио као неосновану ревизију туженог изјављену против пресуде другостепеног суда.
Доказима је утврђено да је малолетник као штићеник Васпитно поправног дома побегао и у бекству је запалио возило власништво тужиоца, а вештачењем је утврђена висина штете.
Неосновано је истицање у ревизији да тужени није обавезан да плати штету солидарно са осталим туженицима јер је малолетник у школи имао своје васпитаче и наставнике.
Једноставно, у току поступка, подносилац ревизије, није доказао да би до штете дошло и приликом брижљивог вршења надзора у смислу члана 167. ЗОО. Штета је тужиоцу настала радњама малолетника док је био под надзором васпитно поправног дома, а како је учињен пропуст јер је малолетник побегао то је правилно примењено материјално право па је обавезан туженик.подносилац ревизије за плаћање накнаде штете.