"Према разлозима нижестепених одлука брисање спорног заложног права уписаног у ЗК. Л. 7 КО извршено је на основу писмене сагласности заложног повериоца од 10.02.1998. године.
Ова исправа, сачињена у писменој форми, оверена печатом заложног повериоца и потписана од стране директора заложног повериоца у смислу члана 40. и 41. Закона о предузећима, представља по схватању нижестепених судова ваљану исправу и подобна је за укњижбу.
Околности које је у погледу аутентичности и истинитости ове исправе истицао заложни поверилац, наводећи да се ради о фалсификованој исправи, је по оцени нижестепених судова без утицаја на земљишно-књижни поступак и њену ваљаност заложни поверилац може побијати у посебном поступку.
Ревизијом, заложног повериоца и захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца се основано указује да су нижестепени судови одлучујући о захтеву за укњижбу брисања спорног заложног права погрешно применили материјално право.
Наиме, према одредби члана 63. и 64. Закона о основама својинско-правних односа, ради обезбеђења одређеног потраживања, непокретна ствар може бити оптерећена правом залог у корист повериоца (хипотека). Хипотека се стиче на основу правног посла или судске одлуке, уписом у јавну књигу или на други одговарајући начин одређен законом.
Упис заложног права (хипотеке) или брисање овог заложног права у земљишној књизи, може се захтевати само на основу исправа, састављених у облику који је прописан за њихову ваљаност, а то су јавне исправе или оне приватне исправе на којима је потписе оверио суд, у смислу правних правила из параграфа 26, 27 и 36. Закона о земљишним књигама Краљевине Југославије (ЗЗК), која се примењују на укњижбе које врши земљишно-књижни суд (као безусловна стицања или брисања права). Поред ових услова, приватна исправа на основу које се има вршити укњижба, према правним правилима из параграфа 39 ЗЗК, треба да садржи тачну ознаку непокретности или права у погледу које се укњижење има извршити и изричиту изјаву онога чије се право ограничава, оптерећује, укида или преноси на другу особу да пристаје на укњижење (клаузула интабуланди, клаузула ентабуланди). Како су нижестепени судови због погрешне примене материјалног права побијаним одлукама, извршили укњижбу брисања спорне хипотеке у земљишној књизи на основу исправе која није ваљана и подобна за упис, јер потпис законског заступника на овој исправи није оверио суд.
Врховни суд је преиначио нижестепене одлуке, одбио захтев за брисање спорног заложног права и наредио успостављање ранијег земљишно-књижног стања.
Врховни суд Србије, нРев.3279/99