Тужиља је упутила свој захтев против туженога (јавног гласила) за новчану накнаду нематеријалне штете која јој је настала због душевних болова проузрокованих повредом угледа части тиме, што је тужени објавио извештај са седнице, у којем се наводе неистинити и нетачни подаци о њеном учествовању као стручњака у раду комисије.
На основу чињеница утврђених у досадашњем поступку, а које међу странкама нису ни биле спорне, овај суд сматра једнако као и нижестепени судови, да је тужиља у потпуности добила задовољење објавом исправка првобитне информације у листу туженога, јер значај и тежина повреде њеног угледа и части у првобитно објављеном натпису нису такви да би као последицу имали душевне болове у интензитету који би оправдао одређивање и новчане накнаде (чл. 200. Закона о облигационим односима-"Службени лист СФРЈ" бр. 29/78, 39/85. и 46/85.
Није основан приговор тужиље у ревизији да је због протека времена од објављивања првобитне информације и објаве исправка у том раздобљу она трпела душевне болове, који да стога оправдавају досуђењу правичне накнаде у новчаном износу, и то из већ наведених РАЗЛОГА што јачина а ни трајање болова које је она могла трпети због садржаја првобитно објављене информације није таква да би поред сатисфакције добијене објавом исправка дао тужиља право и на накнаду штете у новцу.