ЗАКЉУЧАК
Кад тужилац пропусти да у тужби назначи вредност предмета спора па то накнадно учини у току првостепеног поступка (самоиницијативно или по позиву суда), суд је у смислу одредбе члана 40. став 3. Закона о парничном поступку овлашћен да провери тачност назначене вредности само на рочишту на којем је тужилац вредност предмета спора назначио односно најдоцније на првом рочишту по предаји поднеска у којем је вредност назначена.
Кад ни у тужби ни у току првостепеног поступка тужилац није назначио вредност предмета спора, а вредност предмета спора не може да се оцени ни на основу плаћене судске таксе, ревизија се сматра дозвољеном јер странка не може да сноси штетне последице због пропуста суда који је, у смислу члана 109. а у вези са чланом 186. став 2. Закона о парничном поступку, био дужан да позове тужиоца и поучи га да назначи вредност предмета спора.