Уставни суд у саставу: председник др Драгиша Слијепчевић и судије др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, Весна Илић Прелић, др Горан Илић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, др Боса Ненадић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Анђелке Познановић из Чачка, на основу члана 167. тачка 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 10. марта 2011. године, донео је

РЕШЕЊЕ

Одбацује се уставна жалба Анђелке Познановић изјављена против пресуде Општинског суда у Чачку П. 786/07 од 12. септембра 2008. године и пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж. 255/10 од 2. децембра 2010. године.

Образложење

1. Анђелка Познановић из Чачка је 24. јануара 2011. године поднела Уставном суду уставну жалбу против пресуде Општинског суда у Чачку П. 786/07 од 12. септембра 2008. године и пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж. 255/10 од 2. децембра 2010. године, због повреде права на правично суђење и права на суђење у разумном року, зајемчених одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије, као и повреде члана 145. став 2. Устава.

2. Одредбом члана 170. Устава Републике Србије утврђено је да се уставна жалба може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, сагласно одредби члана 175. став 3. Устава, уређује законом.

Одредба члана 82. став 1. Закона о Уставном суду (''Службени гласник РС'', број 109/07) је по својој садржини истоветна наведеној одредби члана 170. Устава.

Одредбом члана 84. став 1. Закона о Уставном суду прописано је да се уставна жалба може изјавити у року од 30 дана од дана достављања појединачног акта, односно од дана предузимања радње којом се повређује или ускраћује људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом.

3. У поступку претходног испитивања уставне жалбе, Уставни суд је утврдио да је пуномоћник подноситељке уставне жалбе у парничном поступку, адвокат Зорица Марковић из Чачка, оспорену пресуду Апелационог суда у Крагујевцу Гж. 255/10 од 2. децембра 2010. године, као одлуку донету по последњем правном средству, примила 22. децембра 2010. године, што произлази из приложене фотокопије доставнице о извршеној достави и из навода саме подноситељке изнетих у уставној жалби.

Имајући у виду да је уставна жалба изјављена путем поште 24. јануара 2011. године, а да је рок за њено изјављивање истекао 21. јануара 2011. године, Уставни суд је констатовао да је уставна жалба изјављена по истеку рока од 30 дана прописаног одредбом члана 84. став 1. Закона о Уставном суду.

Стога је Уставни суд, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 2) Закона о Уставном суду, уставну жалбу одбацио као неблаговремену.

4. Полазећи од изнетог, Уставни суд је, на основу одредбе члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, решио као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК

УСТАВНОГ СУДА

др Драгиша Слијепчевић