Верзија за штампу

Суд је учинио битну повреду одредаба Закона о парничном поступку када је пресудом окончао парницу из истог чињеничног и правног основа, измедју истих странака у предмету о коме је раније у ванпарничном поступку закључено судско поравнање.Побијана пресуда заснива се на утврдјењу да је тужилац туженом позајмио 12000 ДЕМ и да је поравнањем закљученим у ванпарничном поступку код Општинског суда у Б.П. констатовано да је тога дана тужилац позајмио туженом новац од 12000 немачких марака - противвредност у динарима, те да се обавезује да позајмљени износ од 12000 ДЕМ противвредност у динарима врати тужиоцу најкасније за шест (6) месеци, те се констатује да се овом поравнању признаје снага извршне судске одлуке. Тужени је један износ дуга вратио тако да је према налазу вештака девизна противвредност уплата износила 5.589 немачких марака по курсу који је важио на девизном тржишту на дан 30. 10. 1991. године а преостали дуг је износио 6.411 немачких марака у динарској противвредности на дан исплате. Првостепени и другостпени суд сматрали су да је тужени дужанда врати наведени износ девиза у динарској противвредности на дан исплате са законском каматом, а према закљученом поравнању. Ревизијски суд је сматрао да је измедју странака из истог правног односа у предмету закључено судско поравнање у коме су се странке поравнале у односу на обавезу туженог да тужиоцу исплати динарску противвредност 12000 ДМ, те да су првостепени и другостепени суд одлучујући о тужбеном захтеву тужиоца о коме је већ закључено судско поравнање учинили битну повреду одредаба парничног поступка из члана 354. став 2. тачка 11. ЗПП-а. У захтеву за заштиту законитости Савезног државног тужиоца се истиче да је Врховни суд Србије погрешно сматрао да се ради о судском поравнању те да је погрешно примењен члан 394. став 2. Закона о парничном поступку када је укинуто првостепено и другостепено решење те одбачена тужба. Указује се да је ревизијским решењем учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 354. став 1. ЗПП-а. Овакав став у захтеву за заштиту законитости није прихватљив. ^ланом 323. Закона о парничном поступку прописана је обавеза суда да у току целог поступка по службеној дужности пази да ли се води парница о предмету о коме је раније било закључено судско поравнање и да уколико утврди да се парница води о предмету о коме је већ закључено судско поравнање одбаци тужбу. Суд је у конкретном случају у току поступка утврдио да је о истом потраживању измедју истих странака закључено поравнање у ванпарничном предмету Р. 44/91 па је садржај тог поравнања и коментарисао у пресуди. Како је судско поравнање по свом процесном-правном дејству изједначено са правноснажном пресудом то као и код оцене постојања правноснажне пресуде треба имати у виду да остоји идентитет странака, идентитет захтева и идентитет чињеничног основа. У конкретном случају постоји идентитет странака јер су у поравнању учествовали тужилац и тужени у својству предлагача и противника, постоји идентитет захтева јер се ради о новчаном потраживању насталом из истог правног основа, позајмице 12000 немачких марака и идентитет чињеничног основа. Следом наведеног првостепени суд је био дужан да након сазнања за постојање наведеног судског поравнања тужбу тужиоца одбаци. Како није овако поступио учинио је повреду одредаба Закона о парничном поступку из члана 354. став 2. тачка 11 коју није отклонио ни окружни суд, па је ревизијски суд правилно поступио када је ревизију туженог усвојио и укинио другостепену и првостепену пресуду а тужбу тужиоца одбацио. У поступку пред ревизијским судом није учињена повреда одредаба Закона о прничном поступку на коју се у захтеву указује па је захтев за заштиту законитости на основу члана 393. у вези члана 415. ЗПП-а одбијен.