Тужилац у тужби тврди да је робу затечену у складишту примио у складиште 14.3.2000. године предвече, да је контрола обављена 15.03. пре подне и да није могао да је евидентира за тако кратко време, већ ју је евидентирао 15.03. у току дана, а осталу робу је продао у транзиту предузећу из Б. и за ову робу је поседовао отпремницу од 14.3.2000. године за коју тужени орган констатује да је показана приликом прве контроле.
Сматра да није имао обавезу да је евидентира у књигама, јер није ушла у складиште, а покривена је наведеном отпремницом.
Пружа доказ из регистра привредног суда да је регистрован за продају робе у транзиту.
Одредбом чл. 6. Закона о трговини предвиђено је у ставу 1., да је трговина на велико куповина робе ради даље продаје и прераде, у ставу 2. да је трговина на велико и куповина робе која се, по налогу купца, непосредно испоручује без претходног ускладиштења (транзитни промет), а у ставу 3. да се трговина на велико обавља у објектима који испуњавају прописане услове, осим трговине на велико из ст. 2. овог члана., Полазећи од одредбе чл. 6. Закона о трговини Врховни суд налази да се не може прихватити као правилно закључивање туженог органа у оспореном решењу по коме транзитни промет постоји само у случају када трговац робу купује са складишта произвођача или увозника, а купљену робу непосредно испоручује купцу без претходног складиштења на свом складишту, јер из ове одредбе закона, по налажењу суда, произилази да се транзитним прометом сматра и промет обављен на начин на који је тужилац обавио промет спорне робе са предузећем из Б. ТРАНЗИТНИ ПРОМЕТ чл. 6. Закона о трговини-"Сл.
Гласник СРЈ", бр. 32/93.29/96