Из списа предмета произилази да је захтев тужиоца за признавање права на додатак за децу М. и А. одбијен због тога што тужилац на тражење првостепеног органа није доставио доказе о примањима свих сродника који са њим живе у заједничком домаћинству, што подразумева становање на истој адреси у смислу чл. 27. и 28. Правилника о ближим условима и начину остваривања права од општег интереса из области друштвене бриге о деци ("Службени гласник РС", бр. 66/92,.30/96), док је посебним решењем признато право на дечији додатак за треће дете.
По налажењу Врховног суда, спор се не може расправити на основу чињеница утврђених у управном поступку због тога што су оне непотпуно утврђене Законом о друштвеној бризи о деци ("Сл. гласник РС", бр. 49/92.25/96) уређен је систем друштвене бриге о деци, који се заснива на праву и дужности родитеља да се старају о подизању и васпитању своје деце, праву детета на услове живота који омогућавају његов правилан психо-физички развој и обавези државе да им у томе пружа помоћ.