За оцену пуноважности закљученог судског поравнања примењују се одредбе 51. 1089-1098. Закона о облигационим односима. На основу оцене изведених доказа и утврђеног чињеничног стања, правилно је првостепени суд закључио да предметно судско поравнање није закључено у заблуди, нити под принудом или преваром, с обзиром да је претходно сачињен договор између парничних странака о садржини поравнања, те да је исти потписан од стране тужиоца на основу овлашћења његовог законског заступника.Исто тако, првостепени суд је правилно закључио да се, сходно члану 1094. ЗОО, поништење поравнања не може тражити због прекомерног оштећења, те су стога неосновани наводи тужиоца да је закључено судско поравнање ништаво, јер је вредност предметне стамбене јединице већа од новчаног дуга по означеној правоснажној и извршној пресуди.На конкретну правну ситуацију нема услова за примену члана 141. ЗОО, који предвиђа да је ништав уговор којим неко, користећи се стањем нужде или тешке материјалним стањем другог, његовим недовољним искуством, лакомисленошћу или зависношћу, уговори за себе или за неког трећег корист која је у очигледној несразмери са оним што је он другом дао или учинио, или се обавезао дати или учинити.Конкретно, парничне странке су закључиле судско поравнање у поступку извршења по пресуди која је постала правоснажна и извршна и по којој дужник, овде тужилац, није добровољно испунио своју обавезу, а иста се није могла принудно извршити због блокаде рачуна дужника, а касније због договора странака да се не врши пленидба пописаних покретних ствари дужника.Закључено судско поравнање, по својој правној природи у суштини представља споразум о промени предмета извршења.Судским поравнањем парничне странке су уговориле да уколико овде тужилац до одређеног рока не исплати овде туженом дуг по наведеној извршној судској одлуци, тужилац се обавезује да овде туженом, односно његовом члану и оснивачу преда у власништво стан ближе означен у судском поравнању.Дакле, како је предметно судско поравнање закључено у извршном поступку и како представља споразум странака о промени предмета извршења у поступку принудног извршења означене правоснажне извршне судске одлуке, те како се дакле не ради о закључењу уговора који је везан за промет робе или услуга, не може се прихватити да се ништавост закљученог принудног поравнања испитује сходно члану 141. ЗОО, који регулише када се један уговор сматра зеленашким.