Правилно је другостепени суд применио материјално право и то одредбу члана 63. Закона о радним односима, у вези са чланом 65. ст. 1. Закона о радним односима, када је на основу утврђеног чињеничног стања у току првостепеног поступка потврдио првостепену пресуду, којом је обавезан тужени да тужиоцу исплати износ од 29.406, 22 динара који представља разлику између зараде за период од 1.3.1996. године до 26. 2. 1999. године утврђене колективним уговором и загарантоване зараде коју је тужилац примао у том периоду.
У поступку пред првостепеним судом је утврђено да је над туженим отворен стечајни поступак решењем.
Тужилац је пријавио потраживање за период од 1. 3. 1996. године до 26. 2. 1999. године по колективном уговору у износу од 37.511, 06 динара.
Признато му је потраживање у висини загарантоване зараде од 8.104,84 динара, а оспорено за 29.406, 22 динара.
Стечај над туженим је обустављен решењем од 31. 7. 2000. године, јер је стечајни дужник - тужени измирио своје обавезе у 200% износу према условима из закључених принудних поравнања са стечајним повериоцима.
Правилан је правни став нижестепених судова заснован на одредбама члана 63. и 65. ст. 1. Закона о радним односима да је право на зараду утврђено колективним уговором неотуђиво право које се може одложити али не и искључити.
У конкретном случају немогућност остварења тог тужиочевог права је последица поремећаја у пословању туженог и отварање стечајног поступка над њим.
Када су отклоњени поремећаји у пословању и над туженим обустављен стечајни поступак, стекли су се услови да тужилац оствари своје право на зараду утврђену колективним уговором како су нижестепени судови и одлучили.
Неосновани су наводи ревизије којима се побија правилност нижестепених пресуда.
Тужени није имао примедби на обрачун и исплату загарантоване зараде, као ни на обрачун зараде по колективном уговору, а његово противљење исплати по колективном уговору са образложењем да није могао да измирује своје законом прописане обавезе јер је пре отварања стечајног поступка био у непрекидној блокади, није од утицаја на законом прописану обавезу да тужиоцу исплати зараду по колективном уговору када су се за то стекли услови.