Последице тешких телесних повреда у конкретном случају могу бити ограничења која се манифестују у појачаним напорима које оштећени улаже у вршењу свакодневних радњи и послова, обављања физиолошких функција, бављења одређеним позивом ван процеса рада, спортом или навикама и вршење других активности којима се задовољавају потребе и интереси, а које нису обухваћене накнадом која се манифестује као резултат смањене радне способности.
Одлучна околност за утврђење правичне накнаде за овај вид штете је јачина душевних болова и дужина трајања тих болова при чему се као релевантан фактор узима тежина телесне повреде и проценат смањења опште животне активности.
Међутим, сам проценат умањења опште животне активности који је за првостепени суд одлучујући и није довољан за одмеравање правичне накнаде иако се она у смислу члана 223. ЗПП и чл. 200. ЗОО одмерава по слободној оцени.
Било је нужно испитати и постојање помоћних околности; старост оштећеног, пол, породично стање, евентуално постојање неугодности због последица повреде које нису у сфери физичких болова, да ли постоје штетне последице у интимној сфери и да ли оштећени има ограничења изван радне делатности (спорт, друштвена активност и друго).
Према члану 33. Закона о пензијско инвалидском осигурању телесна оштећења се разврставају у осам степена и максимални проценат телесног оштећења је 100, па зато су недовољно јасни РАЗЛОЗИ нижестепених судова да се у конкретном случају може просто механички вршити сабирање телесних оштећења појединих органа.
Имајући у виду бројност органа у случају вишеструких телесних повреда могло би се доћи у ситуацију да се услед простог механичког сабирања пређе законско ограничење од 100, па је због тога у конкретном случају било нужно да се о проценту умањења опште животне активности изјасне два или више вештака а између осталих специјалности и вештаком лекаром специјалистом из области медицине рада.