Пред првостепеним судом несумњиво је утврђено да је тужилац аранжер, извођач и дизајнер грамофонске плоче и касете са фонограмом духовне музике "Псалми 13. и 14. века" и видограмом на омотима носача звука, чији је извођач загребачки "Ј", коме је, уговором од 2.06.1990. године, тужилац пренео ексклузивно право коришћења своје духовне творевине за наредних десет година.
Пре истека овог рока, током 1997. године, тужени је преснимио ово мулти-дисциплинарно ауторско дело, без знања, односно сагласности аутора.
Тим пиратским актом фонограм и видеограм плоче и касете, деградирани су и технички и естетски, услед чега је умањен њихов професионални и уметнички квалитет.
О чему су се уверљиво изјаснили вештаци.
На овај начин грубо је повређен висок уметнички углед тужиоца, познатог и признатог извођача древне српско-византијске музике и магистра ликовне уметности.
Стога, тужилац, као мулти-дисциплинарни аутор ове духовне творевине, има право да се успротиви сваком деформисању, скраћењу, или другом мењању свог ауторског дела, у смислу чл. 28, 95. и 96. тада важећег Закона о ауторском праву.
Поготову, ако је, као у овом случају, учињено пиратски безобзирно
У жалби се неосновано наводи да је првостепени суд погрешио што је усвојио захтеве тужиоца.
Захтеви су основани и ваљало их је усвојити
Констатација у записнику о примопредаји дужности између ранијег и садашњег директора, да "не постоји никаква документација која би штетила "Југотону" по било ком основу", не делује на тужиоца, јер он није учествовао у примопредаји.
Зато не може утицати на одлуку у овом спору
Ранији директор био је законски заступник туженог предузећа, па је све радње пиратског преснимавања предузимао у његово име и за његов рачун.
Отуда оне обавезују "Ј" и по престанку његовог мандата
Пиратска повреда ауторског права