При томе се полази од становишта, да су јемство и притвор две различите мере за обезбеђење присуства окривљеног и успешно вођење кривичног поступка које се одређују под различитим условима
Услед тога када се одређује јемство, и у вези с тим пуштање окривљеног на слободу из притвора, тада жалба против рјешења о јемству има суспензивно дејство"
На жалбу против решења о јемству се, дакле, не примењују прописи из члана 199. став 3. члан 265. став 2. и члан 353. став 6. ЗКП, који одређују да жалба изјављена против решења о притвору не задржава извршење решења., У ствари се, по овим прописима укида притвор због тога што више не постоје разлози за притвор, док се решење о јемству доноси када постоји разлог за притвор из члана 191. став 2. тачка 1. ЗКП, тј. опасност од бекства, ако суд нађе да понуђено јемство пружа гаранцију да окривљени ипак неће побећи. Стога је разумљиво да је закон строжи и да тражи више тј. тражи правоснажност решења о пуштању на слободу док постоји макар и бојазан да ће окривљени побећи, него у ситуацији када више не постоји разлог за притвор, па ни опасност од бекства
Овакав став потврђује и пракса наших судова
Окружни суд у Новом Саду Кри.479/94 од 2.08.1994.у коме се у другом ставу диспозитива, поред осталог, наводи."о дану и часу укидања притвора одлучиће се посебним решењем, а по правоснажности решења.Кри 479/94 о прихватању јемства упрема чланку Саве Ðурђића
Став Кривичног одељења