Другостепени суд може преиначити првостепену пресуду само у случају ако сматра да је чињенично стање у првостепеној пресуди правилно утврђено, али да је првостепени суд неправилно примијенио материјално право, или је погрешно оцијенио исправе, или посредно изведене доказе, а одлука првостепеног суда је искључиво на тим доказима заснована, и да се, с обзиром на утврђено чињенично стање, по правилној примјени материјалног. права, има донијети другачија одлука, или ако је првостепени суд из чињеница које је утврдио извео неправилан закључак о постојању других чињеница. а на тим чињеницама је заснована пресудаАко је другостепени суд нашао да је првостепена пресуда заснована на погрешно утврђеном чињеничном стању, погрешној и неправилној оцјени непосредно изведених доказа, тада се првостепена пресуда не може преиначитиЗа другачију оцјену исказа свједока саслушаних пред првостепеним судом, од оне коју је дао првостепени суд, другостепени суд може дати на основу одржане расправе на којој стиче увјерење на основу непосредно изведених доказаУ овој правној ствари тужилац. као давалац стана на коришћење, отказује туженом уговор о коришћењу стана на основу члана 47. став 1. Закона о стамбеним односима „Службени лист СРБиХ“. бр. 14/84. 12/87 и 36/96. те („Службени гласник Републике Српске“. бр. 19/93, 22/93 и 31/99-даље: ЗСО) истичући да тужени. заједно са члановима породичног домаћинства који са њим станују, не користи стан у Г., ул. П. П. КГ 2/2 бр. 14/4 (даље: спорни стан) непрекидно дуже од шест мјесеци.Првостепени суд је, образлажући диспозитивни дио пресуде. којом је усвојио тужбени захтјев, нашао даје исказима код првостепеног суда саслушаних свједока С.Д. и С.С., којима је поклонио вјеродостојност, јер да су нашли потврду и у исказима саслушаних свједока Т. С., К. Б.. Д, Г. и К. С., доказано да тужени и чланови његовог породичног домаћинства који су заједно са њим становали. нису користили спорни стан од почетка 1992. године до 2.1993. године, када је поднесена тужба и да су тиме испуњени услови за отказ уговора о коришћењу спорног стана на основу члана 47. став 1. ЗСО. Првостепени суд је такође нашао да су искази саслушаних свједока Б.Б., Р.Д., П.В. К.С. и Г.Д. неодређени и непоуздани, да се исказ свједока Б. Б. не може прихватити вјеродостојним, јер да је, као дугогодишњи пријатељ са туженим, заинтересован да тужени успије у спору, једнако као ни исказ свједока М. И. јер да је у супротности са исказима „других свједока“. а „нарочито исказима свједока С.Д. и С.“. Међутим,Из образложења побијане другостепене пресуде. којом је преиначена првостепена пресуда и тужбени захтјев одбијен. произилази да је другостепени суд установио да из исказа код првостепеног суда саслушаних „осталих бројних свједока“ не произилази да „тужени и његова супруга“ кроз поменуто временско раздобље нису користили спорни стан и да су га издавали подстанарима, нити да су саслушани свједоци С.Д. и С.С. били „искључиви у тврдњи да тужени и његова супруга не станују у стану..Према томе. другостепени суд се упустио у оцјену доказа изведених пред првостепеним судом дајући другачију оцјену тих доказа од оцјене првостепеног суда и тиме преиначио чињенично стање које је утврдио првостепени суд. Оваквим поступком другостепени суд је повриједио процесно правило да другостепени суд не може мијењати чињенично стање које је утврђено у пресуди првостепеног суда, осим ако је првостепени суд погрешно оцијенио исправе или посредно изведене доказе, што у конкретном случају не стоји. јер је првостепени суд све доказе, којима је утврдио чињенично стање, извео непосредно путем саслушања именованих свједока.Другостепени суд може, у складу са одредбом из члана 373. Закона о парничном поступку „Службени лист СФРЈ“, бр. 4/77 до 35/91, те „Службени гласник Републике Српске“. бр. 17/93 до 32/94 - даље: ЗПП, сада члан 229. Закона о парничном поступку „Службени гласник Републике Српске“, бр. 58/03 и 85/03 - даље: ЗПП РС). преиначити првостепену пресуду у нејавној сједници само у случају: ако сматра да је чињенично стање у тој пресуди правилно утврђено, али да је првостепени суд погрешно примијенио материјално право (тачка 4.); ако је првостепени суд погрешно оцијенио исправе или посредно изведене доказе, а одлука првостепеног суда је заснована искључиво на тим доказима (тачка 2.) и ако је првостепени суд из чињеница које је утврдио извео неправилан закључак о постојању других чињеница, а на тим чињеницама је заснована првостепена пресуда (тачка 3.).Према томе, кад је другостепени суд побијаном пресудом нашао да је првостепени суд засновао своју пресуду на погрешно утврђеном чињеничном стању, погрешној и неправилној оцјени непосредно изведених доказа, другостепени суд је могао једино укинути првостепену пресуду и предмет упутити првостепеном суду на поновно расправљање и одлуку. указујући у образложењу свог рјешења у чему постоји погрешно утврђено чињенично стање, погрешна и неправилна оцјена изведених доказа. Другачију оцјену исказа свједока саслушаних пред првостепеним судом од оне које им је дао првостепени суд, другостепени суд може дати на основу одржане расправе (тачка 1. члана 373. ЗПП).