Питање: Да ли тужбени захтев треба одбити или треба удовољити тужбеном захтеву, који се односи на раскид уговора због неиспуњења уговора или евентуалног повраћаја датог, имајући у виду чл. 124. ЗОО? Одговор: Према чл. 124. ЗОО у двостраним уговорима, кад једна страна не испуни своју обавезу, друга страна може, ако није шта друго одређено, захтевати испуњење обавезе или под условима предвиђеним у идућим члановима, раскинути уговор простом изјавом ако раскид уговора не наступа по самом закону, а у сваком случају има право на накнаду штете.
Према томе, раскид уговора због неиспуњења се по чл. 124. ЗОО остварује простом изјавом воље повериоца упућеној дужнику да уговор раскида, уколико раскид уговора не наступа по самом закону (члан 125. ЗОО).
Тужба за раскид уговора је по својој правној природи преображајна тужба.
Преображајна тужба се подиже за заштиту неког преображајног права.
Постоје две врсте ових права.
У прву спадају она која њихов носилац остварује просто својом једностраном материјално-правном изјавом воље.
Да би та изјава произвела правну промену потребно је да је друга страна прими.
У ову врсту спада и право на раскид уговора.
Питање, да ли је у таквом случају постојало право на правну промену (раскид уговора) расправља се у парници у којој давалац изјаве о раскиду уговора предлаже одлуку о последицама раскида уговора, као што је право на повраћај датог или на накнаду штете.
Следи, да се право на раскид уговора не може остварити преображајном тужбом и да се таква тужба има одбацити због непостојања правног интереса, на основу чл. 288. ст. 2. ЗПП.
У другу врсту преображајних права спадају она за чије остварење није довољна воља правног субјекта овлашћеног на правну промену, већ она због свог значаја може бити остварена само правоснажном пресудом, јер само ова пружа пуну извесност да су испуњене претпоставке за њену промену.
Ова права се остварују подношењем тужбе суду пред којим се истиче право на промену.
Ова тужба је дозвољена једино у случају кад неки материјално-правни или процесно-правни пропис изричито предвиђа да носилац преображајног права промену може постићи само пресудом.
У другу врсту ових права не спада право на раскид уговора.
Изузетак од изреченог правила је ситуација када природа уговорног односа налаже нужност судског механизма раскида, као што је случај са уговором о издржавању, но ова тужба се не може појавити пред привредним судом.
Суд ће дакле одбацити тужбу за раскид уговора, а да ли ће усвојити тужбени захтев за повраћај датог уколико у конкретном случају утврдити да је тужилац вансудским путем, простом изјавом основано раскинуо предметни уговор, то зависи од чињеница утврђених у тој парници.
Виши привредни суд у Београду октобар-децембар 1999