Кривично дело силовања значи посебан вид кривичног дела принуде, то је деликт при којем учинилац другог присиљава да нешто, против своје воље, учини, допусти или трпи.
Принуда значи напад на слободу одлучивања жене о полном сједињењу с мушкарцем.
Дакле, за постојање кривичног дела силовања захтева се да учинилац жену присили на полно општење с њим против њене воље.
Извесно је да принуду жене на полни акт против њене воље није, ни за тренутак, могуће поистоветити с понашањем којим се жени онемогућује свако испољавање и изражавање њене воље.
Активно противљење учиниоца може за жену, у бројним случајевима, бити безизгледно, скопчано с опасношћу или посве опасно.
Да се за постојање кривичног дела силовања не захтева увек отпор жене или сламање њеног отпора, јасно је, коначно, и из тога што се принуда може остварити и претњом непосредним нападом на живот и тело (члан 100. став 1) или потпуном претњом учиниоца да ће жени, или њеним ближњима, открити нешто што би штетило њеној части или части њених ближњих или добром имену, или да ће њој или њеним ближњим проузроковати знатну штету (члан 100. став 3. КЗ РС).
Кад је реч о примени угрожавања или примени силе у виду тзв. компулзивне силе, није ни предвиђено да је потребно да при извршењу тог кривичног дела жени буде потпуно онемогућено изражавање њене воље у одређеном облику.
Такође, за постојање кривичног дела силовања није предвиђено да може бити учињено само применом апсолутне силе, јер је, разуме се, неодрживо условљавати постојање тога кривичног дела само постојањем отпора жене, односно условљавати покушај тога дела само намером да се сломи отпор жене.
Отпор жене и сламање тога отпора од стране учиниоца нису нужна обележја кривичног дела, већ су то стварне околности на основу којих се, у неким случајевима, може закључивати о постојању одлучујућих радњи које указују на то да је учинилац жену присилио на полно општење."